Ministar i nenaučna pseudodisciplina

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Govori se neretko i o kakvoj „modernizaciji“ veronauke, o „karakteru“ verske nastave, i tako dalje. No, najčešće se u potpunosti zapostavlja sama srž problema, a to je da veronauka nema nikakve veze sa naukom, te kao takva ne sme da bude ni izborni predmet u obrazovnim institucijama.

Pored toga, udžbenici veronauke iznose gomilu neistina koje se potom serviraju deci, koja će ih kao takve i prihvatiti, jer još uvek nisu razvila sposobnost kritičkog razmišljanja, koja bi trebalo da se razvija na svakom predmetu u školi. U veronauci, sa druge strane, sposobnost kritičke misli biva ignorisana, a neistina za neistinom se prezentuje deci.

Primera radi, ovo je izvadak iz veronauke za prvi razred osnovne škole, za decu od sedam godina: „Bog Otac, zajedno sa Sinom i Duhom, stvorio je najpre biljke i životinje, a zatim i čoveka, kao zajednički svet na koji je gledao kroz svoju ljubav prema Sinu i Duhu“. Ovo, jednostavno, nije tačno. Biljke i životinje nisu stvorene, već su evoluirale, što se i izučava na naučnom predmetu zvanom biologija. Deci se ne smeju servirati neistine u školi, i tu nema debate.

U prvom i drugom razredu srednje škole se na časovima veronauke nudi sledeći tekst: „Ateizam, kao fenomen savremenoga sveta, ne pobija činjenicu da Bog postoji zato što ateizam nije odsustvo svakog pojma o Bogu. Pre bi se reklo da je ateizam neprihvatanje jednog konkretnog Boga u koga veruje okolina u kojoj se taj ateizam razvija, nego što je on neverovanje u Boga. Tačnije, ateizam je borba protiv Boga. Inače, kako neko može nešto da odbacuje i negira ako prethodno nije konstatovao da postoji? Drugim rečima, ateizam ne želi upravo jednog konkretnog Boga i neće da zna za njega, što ne znači da Bog ne postoji po sebi i da ateisti ne veruju ni u kakvog Boga“. Ovo su, naravno, apsurdne besmislice i sekvenca blatantnih sofizama. Ateizam je nedostatak verovanja u božanska bića, i to je to. Ništa više. Ateizam nije „protiv boga“, jer nije konstatovao da bog postoji. Naprotiv, ateista konstatuje/shvata da božanska bića ne postoje, i tu je kraj priče.

Antiteizam takođe nije „protiv Boga“, jer bogovi ne postoje, te nije moguće biti protiv nečega što ne postoji. Antiteizam je širenje svesti o štetnosti religije, kao i intelektualna borba protiv ideje da bogovi postoje. Još jednom, veroučitelji ovde iznose neistine na jednom bazičnom nivou. Kako je moguće da je ovo dozvoljeno u jednoj zvanično sekularnoj državi, u kojoj čak i u Ustavu stoji da su država i Crkva odvojeni?

Potezanje problema o veronauci ministra Verbića je prvi njegov suvisao potez, i bilo bi licemerno ne podržati taj potez. Kada se postara o sveprožimajućem problemu nepotizma u zapošljavanju na fakultetima i u školama, kada podeli otkaze onima koji su se zaposlili preko veza i na osnovu lažnih naučnih časopisa, moći ćemo da podržimo i samog ministra.

*Autor je predavao Istoriju ateizma na Filozofskom fakultetu u Olomoucu (Češka), autor je knjige „Religija: Savremena egzegeza. Filozofsko-naučni traktat“