Foto: Ministarstvo pravde (mpravde.gov.rs)Aleksandar Vučić je 5. februara izjavio da je šokiran da je Ministarstvo pravde povodom saopštenja Apelacionog suda u Beogradu o drugostepenoj oslobađajućoj presudi u predmetu ubistva Slavka Ćuruvije nije reagovalo tri dana.
Rekao je da je pozvao ministarku pravde Maju Popović i pitao je: „Da li prodavnica ne radi vikendom ili se nema vremena?“ Istog dana ona je izrazila razočarenje ovom presudom i ocenila da pravosuđe nije ispunilo osnovni zadatak, jer je reč o nepravdi.
U dva prethodna mandata je ignorisala struku i civilni sektor, ali se klela da će „tektonske“ promene Ustava i zakona, uz veliku finansijsku pomoć SE i EU, reformisati pravosuđe.
Ovo je nedvosmisleni žuti/crveni karton ministarki pravde u tehničkom mandatu, bez obzira što se često u kabinetu fotografiše ispod Vučićeve slike i po čijoj volji je i izabrana sa mesta savetnika direktora BIA.
Da bi uverila svog šefa da ne drema vikendom i da je dostojna da joj po isteku funkcije rasporedi na neko značajno mesto, poput njene prethodnice – ambasadorke u Stokholmu, počela je intenzivno da emituje najrazličitija saopštenja, uglavnom političko-stranačka.
Nije bitno što ta saopštenja uopšte ne tangiraju resor za koji je zadužena. Tako je 8. 2. objavila saopštenje „Bestidno ponašanje predstavnika opozicije u Strazburu“, a 25. 2. „Reagovanje ministarke Popović na izjavu Grlić-Radmana“.
Međutim, glavni problem ovih saopštenja nije u tome što ona često nemaju nikakve veze sa nadležnošću i planom rada Ministarstva (MP), pa da nas npr. obavesti zašto se zakasilo sa usklađivanjem svih preostalih pravosudnih zakona sa Aktom o promeni Ustava, nego što ta saopštenja ni kada se delimično odnose na nadležnost ministarstva, nisu dovoljno kvalifikovana i dorečena.
Tako je 21. februara na sajtu MP osvanulo saopštenje „Razobličavanje pravne prirode zahteva i uslova ProgGlasa za održavanje novih izbora“.
U svom obraćanju ProGlasu, koji je saopštio minimalne uslove za održavanje fer i demokratskoih izbora u Srbiji, ministarka je pokušala da ih ospori navodeći da je cilj ovih zahteva i uslova isključivo destabilizacija državnih organa i pokušaj da se baci senka na izborni proces i da se isti delegitimizuje, iako je on sproveden i okončan u skladu sa Ustavom i zakonima.
Inicijativa ProGlas je odgovor ministarke pravde ocenila kao još jedan dokaz njihove tvrdnje da se Srbija postala zemlja poniženih i privatizovanih institucija kojima upravljaju neodgovarajući i neodgovorni kadrovi.
Posebno ističu da povodom njihovog zahteva da se pre svakih sledećih izbora izvrši revizija postojećeg i sastavljanje tačnog biračkog spiska, ministarka u svom odgovoru pokušava izvrši zamenu teza.
„Umesto da se izvini građanima i ponese deo sopstvene odgovornosti za izborne mahinacije koje su konstatovane u sada već brojnim izveštajima međunarodnih i domaćih posmatrača, ministarka Popović optužuje ProGlas.“
Potrebno je istaći da sa aspekta struke nijedna od iznetih teza u ovom „bućkuriš“ saopštenju nije osnovana.
Prvo, polazna teza da je ceo izborni proces sproveden i okončan u skladu sa Ustavom i zakonima nije tačna.
Podneto je mnogo prigovora i zahteva izbornim komisijama i nadležnim sudovima, uključujući i reviziju izbornog spiska i preciziranje obrazaca zapisnika o radu biračkog odbora itd.
Nijedan nije usvojen, ali je ceo proces kritikovao OEBS/ODHIR i Evropski parlament.
Javno tužilaštvo ne samo da nije hitno postupalo po bilo kojoj od podnetih krivičnih prijava, nego uglavnom nije uopšte postupalo.
A bilo ih je.
Poslednja je podneta protiv funkcionera SNS u Žitištu zbog „organizovanog prekrajanja izborne volje građana“.
Agencija za sprečavanje korupcije je odbacivala zahteve za nespojivost funkcija i sukob interesa predsednika Republike sa nestručnim obrazloženjima. REM uopšte nije obavljao svoje nadležnosti, kao ni nadzorna tela za izbornu kampanju.
Pred Ustavnim sudom nije okončano postupanje po osnovu devet zahteva za izborni spor, od kojih su tri za beogradske, tri za pokrajinske, a tri za parlamentarne izbore.
U vezi sa drugim zahtevom ProGlasa da se svi preostali izbori održe u isto vreme, ministarka pravde se pravi nevešta, navodeći da ovaj zahtev nije adekvatno elaboriran.
Nezakonita praksa izbornih migracija potpuno razgolićena i dokumentovana u izveštajima posmatrača Crte i ODIHR-a, kao i u Rezoluciji evropskog parlamenta (ne samo glasača iz inostranstva, već i iz drugih gradova Republike Srbije, koji lideri vladajuće koalicije opravdavaju i podstiču).
Treći zahtev je da podrška listama kandidata mora biti javnobeležnički i sudski overena.
Egzaktni podaci, na primer za pokrajinske izbore, kazuju da je lista „Aleksandar Vučić – Vojvodina ne sme da stane“ od ukupno 7.079 potpisa imala 5.605 overa kod overivača iz lokalne uprave, a lista „Srbija protiv nasilja“ od 5.094 potpisa podrške svega 1.690 kod tih overivača.
Iz ovog podatka se vidi još jedna sistemska nepravilnost koja se mora ispraviti potpunom ravnopravnošću u overavanju potpisa, a za koje je utvrđeno da su u određenom broju slučajeva – falsifikuju.
Četvrti zahtev ProGlasa da se imena lica koji nisu kandidati ne mogu nalaziti u nazivu izborne liste, ministarka pravde pokušava da ospori argumentacijom da navodno birači tako bolje prepoznaju za koju politiku glasaju.
Zatim se poziva na raniju praksu kada je i Boris Tadić bio nosilac određenih lista itd. Međutim, poenta nije na lošoj praksi iz prošlosti, pri čemu se ne pominje u tom aspektu svetao primer Tomislava Nikolića.
Problem je u tome što se toleriše da aktuelni predsednik Republike, suprotno odredbama Ustava i Zakona o sprečavanju korupcije, figurira kao nosilac svih lista i predvodnik kampanje u izborima koji nisu predsednički.
Na obrazložene prijave u tom pogledu nisu reagovali ni Agencija za sprečavanje korupcije, ni Upravni sud, a videćemo da li će i šta o tome reći Ustavni sud.
Peto pitanje na koje se osvrće ministarka pravde jeste – obezbeđivanje medijskog pluralizma, prvenstveno na javnom servisu.
Činjenice i brojna istraživanja ukazuju da predstavnici opozicije nisu bili ravnopravni u predstavljanju ni na javnim servisima (RTS i RTV), a još manje na medijima sa nacionalnom frenkvencijom, pa je i u tom pogledu konstatacija ProGlasa ispravna kada tvrde da je i na taj način, u značajnoj meri narušen politički pluralizam.
Na kraju, pod tačkom 6 ministarka pravde govori o pravnoj i političkoj odgovornosti za izborni inženjering.
Tu zaista nema šta da se kaže na njen formalni poziv onima koji imaju dokaze da obaveste nadležne državne organe i podnesu krivične prijave.
Brojni su dokazi da državni organi odbacuju ili ne žele da postupaju po prijavama građana.
Zbog toga je osnovan i stav ProGlasa da je borba protiv nekažnjivosti osnovni preduslov vladavine prava i izgradnje poverenja građana u državne organe.
Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
