Ministri za upravljanje haosom

Sredinu ovog meseca ste nam ulepšali najavom o novom ulaganju „Milijardu evra za zdravstvo“ uz objašnjenje da ćete tu sumu u naredne tri godine (do 2021) da uložite u zdravstvo Srbije i to: u opšte bolnice 235 miliona, 430 miliona u kliničke centre Srbije, dodatno 54 miliona za Tiršovu 2, 100 miliona u drugih 11 klinika i oko 200 miliona evra u domove zdravlja. Nadam se da Vam je nenamerno promaklo da ne pomenete i potrebnih oko 100 miliona evra za sanaciju VMA. Ove brojke su me jako podsetile na sadržaj mog pisma Vama od 19. 11. 2013, pa kako od onda do danas nije bilo nikakve reakcije mislio sam da su moje ideje o promenama u srpskom zdravstvu bile suvišne. Dozvolićete mi da Vas podsetim sa nekoliko citata iz pomenutog pisma, ubeđen da su tadašnja razmišljanja još aktuelna, pa neka o njima javnost donese svoj sud.

***

Pošto sam ceo svoj radni vek proveo radeći na problemima planiranja i projektovanja u oblasti zdravstva u arhitektonskim biroima u Švedskoj i Nemačkoj, a zatim kao naučni saradnik u Nemačkom institutu za planiranje i projektovanje u zdravstvu – (DKI) pa sve do osnivanja vlastitog arhitektonskog biroa u Diseldorfu za projektovanje i gradnju bolničkih ustanova, raznih profila i kapaciteta, da bih poslednje četiri godine proveo na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kao profesor po pozivu, na master studijama za predmete Elementi i metode regionalnog planiranja u zdravstvu i Anatomija zdravstvenih ustanova sa projektovanjem, to me dešavanja u srpskom zdravstvu u zadnjoj deceniji nimalo nisu ostavljala ravnodušnim.

Iz svih ovih pozicija pažljivo sam pratio napore u razvoju, pa i u zastoju u ovoj oblasti u Srbiji. Nimalo nisam spokojan kada mislim na dolazeće godine i probleme koji se gomilaju. Dozvoliću sebi jednu subjektivnu konstataciju – Srbija posle 2000. nije imala sreće sa svojim ministrima zdravlja – ne znajući koji su bili gori – da li oni koji su radili na stvaranju haosa ili oni koji su tim haosom upravljali.

Sve vreme institucija Ministarstva je bila hermetički zatvorena za informacije – niti su javnosti polagani računi, niti ih je ko unutar kontrolisao, a na pisma i dobronamerne primedbe sa strane niti su reagovali niti odgovarali.

Saradnici su birani bez konkursa, ali da su ih i formalno sprovodili došli bi isti ljudi, nekvalifikovani i neuki. Jer boljih na tržištu Srbije izgleda da nema. O svim promašajima, zabludama, obmanama, mogao bih satima, jer nema nijednog segmenta u srpskom zdravstvenom sistemu koji je promišljeno urađen, svrsishodno uklopljen i ekonomski i funkcionalno opravdan. Koncept reforme sa strategijom razvoja za dolazeće godine, uz osećaj odgovornosti prema državi i njenim mogućnostima nije bio ni u začetku.

***

Evo i nekoliko brojeva koji nisu neinteresantni kada se radi o finansiranju:

Pored kredita od 200 miliona evra Evropska investiciona banka (EIB) spominje u svom odgovoru na moje upite i dodatnu sumu od 230 miliona evra novog kredita koje je srpska vlada preuzela na sebe. Sabirajući oba ova kredita dolazimo do nove kreditne sume od 430 miliona evra, a ja upoređujući cene gradnje i opremanja iz iskustva, tvrdim da će Vlada morati da obezbedi bar 800 miliona evra kako bi se započeto dovršilo, ne računajući i potreban novac za sanaciju VMA od oko dodatnih 100 miliona evra.

A kako su primarna i sekundarna zdravstvena zaštita potpuno zanemarene za sledećih 20 godina biće potrebno bar šest milijardi evra ili po 300 miliona evra svake godine obezbediti iz budžeta. Da li to Srbija može da izdrži?

Da biste obezbedili 200 miliona evra za novoprojektovani budžet, Vi ste nedavno rizikovali politički potez da uz delimičnu povišicu PDV-a tu sumu obezbedite.

Takođe se trudite da, sa Vašim delegacijama na državnom nivou, otvorite tržište srpskoj građevinskoj industriji i projektantima u Iraku, Nigeriji i Alžiru. Da li Vam je neko potvrdio da u Srbiji bilo ko danas može da pokaže odgovarajuće reference koje su za te poslove potrebne, ako ni u svojoj zemlji nemaju šanse da ih naprave i stručno stasaju. Kod nas u zemlji vršljaju nestručni ljudi, a strane građevinske firme damping cenama uništavaju i ovo malo žive građevinske industrije.

***

Pojedine teze koje ću nabrojati bile bi definicija potrebnih promena koje bi pod hitno trebalo da se urade pre nego se počne sa velikim trošenjem novca bez koncepta.

Stopirajte dalje projektovanje i građevinske radove na Kliničkim centrima Srbije;

Pozovite strane, neutralne stručnjake, da procene rad dosadašnjih projektanata i visinu njihovih predračunskih suma potrebnih za završetak objekta;

Na političkom nivou rešite koliko Srbija može da ulaže godišnje u zdravstvo – pa neka se svako prostre prema svom guberu;

Rešite politički kojim putem želite da idete u privatizaciji primarne zdravstvene zaštite;

Napravite koncept organizacije i kontrole javnih nabavki tako da se ne pojavljuju nestašice i krađe;

Odredite ličnu odgovornost za sve učesnike u sistemu zdravstva;

Korupcija će nestati sama po sebi kad je budu kontrolisali ponuda i potražnja;

Napravite popis zatečenog stanja svih zgrada zdravstvenih ustanova, sa njihovim površinama i procenom kvaliteta građevinske i materijalne strukture;

Obuhvatite popisom celokupnu zatečenu medicinsku opremu sa njihovim poreklom i starošću. Iznenadićete se šta ćete sve da pronađete;

Napravite šemu sa mrežom svih zdravstvenih ustanova u Srbiji, sa njihovim pojedinačnim funkcionalnim jedinicama; videćete koliko je resursa sakriveno;

Napravite projekat sanacije za sekundarnu zdravstvenu zaštitu i videćete da vidni boljici mogu da se ostvare i bez mnogo para (higijena, protivpožarna zaštita, zanatski radovi i estetika);

Primenite sistem finansiranja koji forsira domaću građevinsku industriju – moguće je i to;

Ražalujte uspešne specijaliste sa mesta direktora bolnica jer ovako nanose duplu štetu – bave se poslom koji ne znaju, a ono što znaju kao lekari ne rade.

Pacijentima u psihijatrijskim bolnicama vratite ljudsko dostojanstvo i lečite ih, umesto spavanjem, aktivnom terapijom. Taj segment najlakše može da se reši.

Oslobodite se zablude da je glavni problem srpskog zdravstva tercijalna zdravstvena zaštita, forsirajte preventivu i vratite joj ugled i značaj koji zaslužuje. Danas u Srbiji dnevno više umire ljudi od banalnih bolesti zbog zapostavljanja preventive i primarne zdravstvene zaštite nego što je broj onih koji čekaju na vrhunske hirurške zahvate na godišnjem nivou.

Tretirajte sve pacijente isto, Ustav Republike Srbije Vas na to obavezuje, pa će diskusija oko donorstva i osiguravajućih kartica sama po sebi da se reši.

Striktnom primenom dualnog finansiranja u zdravstvu Srbije neće se postavljati pitanje ko, na šta, u kom obimu i kada ima pravo da koristi zdravstvenu zaštitu u zemlji i inostranstvu.

Pozabavite se problemom koji će naglo da pritiska zdravstvo Srbije zbog nerešenih problema zbrinjavanja pacijenata u poodmakloj starosnoj dobi sa oboljenjima demencije, Alchajmera, opšte nemoći, kao i hendikepiranih.

Otvorite široko ulaze u Ministarstvo zdravlja, provetrite memlu godinama sakupljanu, unesite svetlo i uvedite stručne, radne i odgovorne ljude.

Makar i lupom pokušajte da pronađete poslednju kreativnu i korisnu ideju rođenu u Ministarstvu zdravlja, ali ja se plašim da ćete dugo morati da tražite.

Učinite da se Ministarstvo zdravlja ne bavi više turizmom, šetnjama po Srbiji, a više radi, da od prodavaca magle napravite inkubator promena i ideja.

***

Šta se poslednjih pet godina od ovih teza ostvarilo? Kako zamišljate da završite svoj trogodišnji program i sa kim, kad sve ovo nabrojano niste ni takli, iako je bilo preduslov.

Autor je arhitekta, stručnjak za projektovanje zdravstvenih ustanova