Foto: Lična arhivaNisam poznavao Miru Furlan, nismo bili ni prijatelji ni poznanici, ali sam osećao čitajući njene intervjue i gledajući njena retka gostovanja na TV stanicama koje pratim da se poznajemo oduvek i delimo isti odnos prema događajima iz bliske prošlosti, i istu nadu da će „ovi naši prostori“ jednog dana opet biti država i zajednica pristojnih ljudi dobre volje.
Otišla je ta lepa žena, sjajna glumica i veliki čovek (žena), eto od te retke bolesti na svoj tihi skromni način a mi sa „ovih naših prostora“ smo se kao pojedinci opraštali od nje uz puno tuge i svako na neki poseban lični način, što govori upravo o tome da su je ljudi razumeli poput mene iz prve rečenice ovog teksta.
No neka su opraštanja ipak više govorila o nama nego o Miri Furlan.
Ravnatelj HNK Ivica Buljan izvinio se post-mortem Miri Furlan za to što je 1991. isterana iz pozorišta jer je došla u Beograd igrati predstavu u JDP, i odbila se svrstati na ijednu stranu u tom ludilu nacionalizma, koji je zavladao na svim stranama ovih naših prostora i na kraju rasturio jednu veliku i lepu zemlju.
Isto je učinio i urednik Globusa koji je (Globus) svojim tekstovima u to vreme vodio kampanju mržnje prema toj velikoj ženi.
Šta je tu ono što govori o nama?
To je trenutak koji su ovi ljudi izabrali da se izvine Miri Furlan, trenutak u kojem su oprali HNK, Globus i okolnosti iz 1991. a na koristi za njih, a bez otvaranja ozbiljnih pitanja o ludilu nacionalističkih ideologija i pogubnosti za zajednicu.
Dakle da se izvinjenje desilo bar desetak godina ranije, a pomenuti događaji su bili pre 30 godina, to bi odista bilo izvinjenje Miri Furlan i nešto bi predstavljalo njoj kao žrtvi, i bilo bi to pokajanje u slavlje života, i izvinjenje ženi koja je u ime života koji je podržavala proterana sa „ovih naših prostora“.
Ovako u pozadini jeste sitno lukavstvo po principu može da bidne a ne mora da znači i nekrofilija koja karakteriše sve krajeve „ovih naših prostora“.
U ovom tekstu mislim na Hrvate i Srbe, jer su se iste stvari dešavale i ovde samo drugim ljudima, a dešavaju se i danas (pogledajte samo kako se zamenik gradonačelnika obraća Dejanu Atanackoviću i drugima koji ne dele ideologiju koju zastupa).
I zaključak: dok god se ne bude slavio život i uređivao da bude dostajan ljudi koji ovde žive i dok nekrofilija prevagnuje, živećemo na ovim našim prostorima umesto u uređenoj ljudskoj zajednici – državi.
Miro Furlan, neka ti je večna slava.
Autor je vajar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
