„Mirdita, srećan Vidovdan“: Tekst jednog od panelista zabranjenog festivala u Beogradu

Mnogi ljudi u Srbiji ne znaju ništa o represiji nad Albancima na Kosovu, koja je počela osamdesetih. Albanci sa Kosova su otpuštani iz institucija, počelo je nekontrolisano policijsko nasilje nad njima, albanski učenici i studenti su bili primorani da se školuju na srpskohrvatskom…

Antialbansku propagandu, koja traje i danas, podstakao je memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti iz 1986. godine.

Predsednik ove ustanove je tada bio Dušan Kanazir. Ipak, protiv ovog dokumenta je bio Pavle Savić, fiziko-hemičar koji je radio sa Irenom Žolio-Kiri (ko je gledao Bjelogrlićev film ,,Čuvari formule“, znaće o kome se radi).

Mirjana Miočinović je teatrološkinja, bivša profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti i testamentarna naslednica autorskih prava dela Danila Kiša sa kojim je bila blizu dvadeset godina u braku.

Ona se seća tih osamdesetih kako albanski studenti i studentkinje odlaze iz Beograda, a jednom prilikom se i zbog antialbanske propaganda prisutne u srpskoj javnosti izvinila Uliksu Fehmiu, sinu Bekima Fehmiua i Branke Petrić.

Dodatno, legendarni filmski reditelj Želimir Žilnik je 1988. godine snimio film ,,Bruklin – Gusinje“ koji se bavi baš ovom temom, antialbanskom propagandom u Jugoslaviji (inače Želimir je jedini Jugosloven koji je nagrađen Zlatnim medvedom na Berlinaleu).

Milosrdni anđeo

Koliko vas je čulo za rat na Kosovu, koji je trajao 1998. i 1999. godine? U jednoj od presuda Međunarodnog suda za Jugoslaviju navodi se da je od marta 1999. do početka juna iste godine sa Kosova otišlo 700.000 Albanaca.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, do kraja juna 1999. ubijeno je ukupno 5.009 albanskih civila.

Kada je ulaz snaga NATO-a postao siguran, tela albanskih civila su premeštana i pokopavana u masovne grobnice u Srbiji, a da se radilo o egzekucijama pokazivale su prostrelne rane na glavi.

Ukoliko vlasti Srbije (Slobodana Miloševića) nisu imale šta da kriju, zbog čega su premeštali tela?

Na jednom od sastanaka tadašnjeg državnog vrha povodom premeštanja posmrtnih ostataka Albanaca, Slobodan Milošević je rekao ,,Nema leša, nema zločina“.

Dokumentarni film Ognjena Glavonića ,,Dubina dva“ bavi se ovom temom, a ljudi koji su pronašli masovne grobnice i hladnjače govore o užasima koje su tu zatekli. Neka tela su bila dekapitirana, a bilo je i tela dece.

Takođe, svake godine se u Srbiji obeležava godišnjica NATO bombardovanja, kao i iskazivanje sećanja na srpske žrtve bombardovanja.

Tada se povampire reči ,,Milosrdni anđeo“ što u stvari predstavlja dezinformaciju. Ime operacije nije tako glasilo. Ono što je odlika dezinformacija je da imaju tu emotivnu komponentu – odnosno da bude u nama snažna osećanja i pripadnost jednoj određenoj grupi (pri čemu se ograđujem od opravdavanja svakog ubistva civila, što bi mi nacionalisti verovatno pripisali).

Istraživanje povodom broja civilnih žrtava NATO-a objavio je Fond za humanitarno pravo. Tvrde da je ukupno bilo 754 žrtava NATO intervencije, i to 454 civila. Među civilima, izgubilo je život 207 njih srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 civila Albanaca.

Ipak, koga je ikada bilo briga za albanske žrtve (i za one koji kažu da citiram ,,izdajničke“ izvore, slobodno neka mi pošalju druge).

Ko je stigao dovde, nazvaće me „pederčinom iz kruga dvojke“ koji se selektivno bavi istorijom. Osuđujem pogrom Srba 2004. godine, koju je prouzrokovala lažna vest plasirana u albanskim medijima.

Takođe, žao mi je što Srbi na Kosovu žive u strahu za sopstvenu egzistenciju i u okruženju koje pokazuje etničku netrpeljivost.

Ono što je razlika između mene i kvazipatriota je što se ne bavim selektivno činjenicama i što ne pamtim ono što mi odgovara. Za to se zalaže festival Mirdita, kao i kancelarije Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji i na Kosovu – pamte sve žrtve i osuđuju sve zločince!

Samo što većina ljudi ne želi da više istraži o određenoj temi, pre nego što iskaže mišljenje ili sa fantomkom dođe ispred Dorćol Platza pre otvaranja festivala.

Albanci i pozicija drugog

Ogledao sam debatu koja je prikazana na Insajder TV-u, a tema je bila ovogodišnje održavanje festivala ,,Mirdita, Dobar dan“. Jedna od učesnica ove debate bila je i sadašnja Ministarka za brigu o porodici i demografiju, Milica Đurđević Stamenkovski.

Ona je u jednom trenutku naglasila da bi ona podržala ovaj festival, ukoliko bi zaista promovisao albansku kulturu. Navela je i da ima dugogodišnjeg porodičnog prijatelja koji je Albanac.

Kako bi u očima Ministarke ovaj festival trebalo da izgleda? Pretpostavljam da bi bile prikazane tradicionalne srpske i albanske nošnje, kao i degustacija tradicionalnih jela. Jedan od antiratnih aktivista devedesetih je rekao da je etika i estetsko pitanje. Na savremenu kulturu i umetnost Kosova uticale je i bliska istorija, a koju sam gore u tekstu naveo.

Mnogi od njih su prethodnih decenija izgubili rodbinu, odnosno članove porodice.

Dakle njihova umetnost bi bila odgovarajuća, ukoliko bi oni taj deo svoje prošlosti zaboravili. Jedino što bi bilo pogodno je da se sećaju one istorije koju sadašnja vlast Srbije promoviše radi raspirivanja međuetničke mržnje i održavanja sebe na vlasti.

Ukratko, Albanci bi morali da postanu opet to drugo, da se potlače ostalima. Razlika između Mirdite i onoga kako Ministarka misli da bi Mirdita trebalo da izgleda, je da sadašnji festival iskazuje poštovanje prema svim nacionalnim grupama.

Najveći problem je bio i to što na zvaničnoj stranici festivala piše da je to kulturna razmena između ,,Srbije i Kosova“. Zvaničnici Evropske unije, Ujedinjenih nacija, pa i sadašnje vlasti Srbije koriste taj termin.

Ipak, nisu im se nakačili huligani, jer u sadašnjoj politici Srbije najveći problem je festival ,,Mirdita, dobar dan“ (ne nasedajte na to).

Osim toga, vodeći se uobičajenim narativom, zar Vlada Srbije nije najveći ,,strani plaćenik“, ako uzmemo u obzir koliko novca dobija od Evropske unije?

U srpskim najtiražnijim i najčitanijim medijima koji su režimski, prisutna je albanofobija.

Kada se spominju Albanci, često su teroristi, a takođe se nazivaju ,,Šiptarima“. Ljudi koji koriste tu reč nalaze opravdanje u tome da Albanci međusobno sebe nazivaju Šiptarima. Ta reč nema istu težinu ukoliko je izgovori Albanac i neko ko to nije. Postoji pravilo u Americi da Afroamerikanci sebe međusobno mogu da nazivaju rečju koja počinje slovom ,,N“, a ostali ne.

Isti je slučaj kada neko Rome naziva ,,ciganima“.

Vratimo se malo i na TV debate povodom Mirdite, gde su gosti emisija često bili u nedoumici da li da jednu od organizatorki festivala Sofiju Todorović nazivaju gospođom ili gospođicom.

Pošto za muškarce ne postoji reč koja govori o njihovom bračnom statusu, naravoučenije za mizoginu gospodu je da je Sofija Todorović uvek gospođa.

Vidovdan

Za nacionalističko raspirivanje mase je bitnost predstavljalo to što bi festival bio održan na Vidovdan, iako su organizatori kasnije ukinuli program za taj dan. Vidovdan je jedan od najsvetijih srpskih praznika, kako je osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj rekao u jednoj emisiji pre koji dan.

Kosovski boj je vezan za taj datum, kada se Srbija borila protiv otomanskog imperijalizma. Srbija se i u Prvom svetskom ratu borila protiv imperijalističkih tendencija Austrougarske, i u Drugom svetskom ratu je bila na strani pobednika (partizanski pokret). Kao što svi već znamo, ideja fašizma je postojanje ,,superiorne“ rase i etnički čiste zemlje.

Ideologija četničkog pokreta je bila stvaranje Velike Srbije i etnonacionalizam, odnosno etnički čiste teritorije.

Te ideje su se probudile i devedesetih u Srbiji, a etnonacionalizam je zahvatio i Hrvatske političare. Inicijativa mladih za ljudska prava svake godine osuđuje operaciju ,,Oluja“, za one koji kažu da se bave samo ,,našim“ zločinima.

Primetićete da devedesete godine u Srbiji odudaraju od ostalih istorijskih događaja.

Mislite li da bi bilo ko od srpskih vojskovođa Prvog ili Drugog svetskog rata bio ponosan i mogao da bude na strani, na kojoj je recimo osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj?

Zbog toga, zar ne mislite da bi održavanje Mirdite na Vidovdan bilo čak i simbolično: promovisanje pomirenja, gradnje mostova, kao i pokušaj ispravljanja grešaka iz prošlosti koje su počinjene u naše ime?

Zbog svega pomenutog, festival ,,Mirdita, dobar dan“ je žrtveno jagnje i skretanje pažnje sa postupaka sadašnje vlasti (od kojih su neki bili na vlasti devedesetih).

Niko ko je bio na ovom festivalu nije potpisao bilo kakav dokument ili sporazum koji obavezuje sve Albance i Srbe, niti je devedesetih ubijao Srbe ili Albance…

Pitanje za ove huligane koji protestuju: Da li uopšte znate zašto ste se okupili da sprečite festival?

Kako god, kukavički je.

Srećan Vidovdan.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.