Foto: Lična arhivaPre neki dan u autorskom tekstu sam promovisao svoj stav o neophodnosti insistiranja na formiranju prelazne vlade koju bi činili predstavnici svih relevantnih političkih i društvenih grupacija. Tada sam predložio da u njenom sastavu budu samo parlamentarne političke stranke, ali, shvatajući dobronamernu sugestiju mnogih, podržavam stav da u njoj treba da bivstvuju i predstavnici relevantnih pokreta i udruženja gradjana.
U međuvremenu su se desile još neke okolnosti koje, čini mi se, još više doprinose opravdanosti predloga da politički moto ovih veličanstvenih skupova bude “ privremena vlada, pa pošteni izbori“.
Znam da će mi mnogi zameriti da bojim političkim bojama protest građana protiv nasilja, ali do promena vrednosnog sistema može se doći samo političkim merama, fer i korektnim izborima.
Osim, ako neko ne misli da oni koji su deset godina podsticali verbalno nasilje mogu da se transformišu. Prema tome, redosled poteza mora biti : usvajanje zahteva građana, formiranje prelazne vlade i raspisivanje izbora.
Sve to izgleda jednostavno, ali nije baš tako.
Iako je u sve većem strahu i panici, Vučić (čitaj: i njegovi savetnici) su dovoljno lukavi da predlažu rešenja koja su, na prvi pogled, kompromisna i korektna. On nudi pregovore u cilju dobijanja na vremenu, razvodnjavanja protesta i u nadi da će uspeti da zavadi opozicione političke stranke, pokrete i grupe građana oko dolaska na njegov kanabe.
Šalje signale da je spreman da prihvati većinu zahteva, a u isto vreme, služeći se izlizanim metodima, upozorava na težak geopolitički položaj zemlje i patetično poručuje da ujedinjeni možemo sve. Ujedinjeni,naravno, pod njegovom palicom (dirigentskom, ne onom drugom).
Sve su to Danajski darovi.
Uveren sam da on i njegovi savetnici imaju plan da svaki od ovih ustupaka iskoriste u Vučićevu korist, otprilike ovako: pored svađe u opoziciji, eventualni početak pregovora će zaustaviti proteste i razočarati građane, a među opozicijom će se uvek naći Trojanski konj. Prihvatiće se svi zahtevi, pa i onaj za smenu Gašića, ugasutu bunt građana, a onda, korak po korak, sve vratiti na staro, Kalifa umesto Kalifa, još poslušniji REM i još ružičastiji PINK… pa ako uspe,uspe.
Vučiću se mnogo toga može spočitavati, ali se ne može negirati ogroman potencijal u borbi za vlast i njeno očuvanje. Ima on i rezervnu varijantu, to je raspisivanje vanrednih izbora, pod dva uslova : da budu u isto vreme na svim nivoima, da budu po postojećim propisima i pod njegovom kontrolom. Jednostavnije rečeno, isto kao i do sada.
Zakazana je hitna sednica Vlade, uz njegovo prisustvo, koja je najavljena kao dramatično važna. Miriše na ostavku Vlade i raspisivanje izbora na svim nivoima. To je način da izbori budu isti kao i svi u prethodnih deset godina, nepošteni i nezakoniti.
Sada dolazimo do suštinskog pitanja, zašto Vučić tako energično odbija formiranje prelazne vlade, melodramski glumatajući da će se pre ubiti ? Odgovor je jednostavan, ali za njega katastrofalan. Zato što onda gubi izbore.
Gubi ih iz razloga što bi prelazna vlada usvojila izborna pravila koja bi omogućila fer izbornu utakmicu sa efikasnom kontrolom, tačnim biračkim spiskovima, medijsku ravnopravnost i zabranila održavanje izbora istovremeno na svim nivoima.Istovremeno, uloga Predsednika države bi bila oivičena ustavnim i zakonskim odredbama.
Opozicija mora biti svesna da veoma teško može doći do izbornog uspeha pod Vučićevim uslovima i mora se boriti istim žarom za poštene izbore. To, neminovno, vodi ka zahtevu za formiranje prelazne vlade.
Vučićevo zaklinjanje da je nikada neće dopustiti je putokaz za opoziciju i najbolji dokaz da smo u pravu mi koji se za nju zalažemo.
Autor je predsednik Političkog saveta Demokratske stranke
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
