foto: Antonio Ahel/ATAImagesNisu samo majski masovni zločini u OŠ „Ribnikar“, Duboni i Malom Orašju, pokrenuli veliki talas nezadovoljstva zbog stanja u društvu i eksplozije nasilja, ali su bili odlučujući za masovni izlazak ljudi na ulice i zahteve za promene. Posle četvoromesečnih protesta, nezadovoljni građani nisu dobili bilo kakav ustupak, pa je opozicija zatražila vanredne beogradske i republičke izbore.
Voljom jednog čoveka koji sedam godina nosi titulu predsednika Srbije, a u praksi sam odlučuje o svemu bitnom u Republici, nezavisno od odredaba Ustava i zakona, sa tim decembarskim izborima su veštački spojeni i prevremeni pokrajinski, a u jednom delu i lokalni izbori.
Na njegov mig predsednici 66 gradova i opština su kao partijski poslušnici, preko noći podneli ostavke i bez ikakvih objektivnih razloga raspustili opštinske skupštine.
To je bila samo najava – uvod u sumnjivi izborni koloplet.
I u takvim uslovima, koristeći naziv protesta „Srbija protiv nasilja“ za naziv koalicione izborne liste, uz podršku građanske inicijative ProGlas, drugih NVO i pojedinaca, dobijeno je preko 900.000 glasova u Srbiji, a sa koalicijom „Nada“ milion i sto hiljada i polovina glasova u Beogradu.
Ovaj uspeh opozicije bi bio još ubedljiviji da nije otkrivena velika izborna prevara, koju su potvrdili svi posmatrači izbora OSCE/ODIHR I CRTA, a Evropski parlament je doneo Rezoluciju o Srbiji posle izbora.
U njoj se osuđuje manipulacija angažovanjem predsednika Republike i (zlo)upotreba državnih resursa i medija u izbornoj kampanji.
Ustavni sud pet meseci nema snage da se izjasni o 11 zahteva za odlučivanje o izbornom sporu.
Da li smo posle 13, odnosno šest, meseci zaboravili na te istine?
Da li smo spremni da nešto žrtvujemo za njih ili ćemo se izgovarati da su nas lideri opozicije svojim podelama razočarali, pa ljuti na njih – propuštamo i ove izbore.
Kao da su oni – mi i kao da posle četiri (osam) godina apstinencije u lokalnoj vlasti imamo višak vremena i resursa ?!
Ne, mi ih uopšte nemamo.
Pa, celo društvo nam se iznutra cepa i zavađa, decenijama propada.
Ljudi ginu bez svog doprinosa, bez razloga, a odgovornost se ne utvrđuje.
Za vlast – postojeći sistem koji štiti njihove privilegije i bogaćenje, ne treba menjati.
Zbog toga ne preduzimaju bilo kakve promene, osim kozmetičkih i kad ih izuzetno ucene donacijama i povoljnim kreditima.
Cela ekonomija se temelji na stranim investicijama i subvencijama, netransparentnim javnim radovima uz enormno zaduživanje i siromašenje srednjeg sloja, koji je više zaposlen nego 2012. godine, ali uz mizerne plate i uslove rada.
Kad se dogodi neka katastrofa, pokušavaju da nas zavaraju tako što predsednik svega, saopšti neke kratkoročne populističke mere.
U međuvremenu, javni servisi i elektronski mediji sa nacionalnom frenkvencijom i tabloidi, omalovažavaju i guše svaku kritičku javnu reč, diskusiju.
A nama je teško da u nedelju prošetamo do biračkog mesta?
Eventualno, ako se opet ustanovi izborna krađa, da izađemo na još jedan, ali malo duži i učinkovitiji, masovni protest..
Nakon neuspeha u formiranju vlasti u Beogradu, različitim nepristojnim ponudama vlast je uspela da razbije jedinstvo opozicije izgrađeno u pripremi decembarskih izbora i njihov sporazum sa ProGlasom o minimalnim izbornim uslovima.
I sada, vlast onemogućuje i obesmišljava svaku racionalnu i ravnopravnu kampanju kandidata na lokalne teme i radi isto što je radila i ranije.
Zbog toga i treba, a saglasno našoj tradiciji da se stanje u društvu i početak promena najbolje vidi i započinje na lokalu, sa svim mogućim resursima izaći na predstojeće lokalne izbore i glasati za ujedinjenu ili pojedinačne liste opozicionih stranaka, a svakako protiv vladajuće koalicije.
Pod hitno treba prekinuti svađu između opozicionih lidera koji izlaze i onih koji ne izlaze na izbore.
Ni jedni ni drugi ne mogu bez pomoći ProGlasa i građana da organizuju ni veliki protest, a kamoli opšti bojkot sistema.
To nikako ne znači da svako, povodom retkog čina glasanja na lokalu koji se događa jednom u četiri godine, ne treba da pomogne tamo gde može i gde je znalac.
U jednom trenutku sam liderima bojkot opozicije predložio da oforme bojkot listu „Beograđani i struka da odlučuju, a predsednika svega, kradljivac izbora i razbijač bojkota – da odgovara.“
Uveren sam da bi ta lista sabrala nedostajuće glasove razočaranih Beograđana za pobedu opozicije.
Međutim, na portalu gde je predlog objavljen, reagovala su samo tri bota SNS-e.
Apsurdno, ali velika, možda i najveća uzdanica za eventualni uspeh opozicije na lokalnim izborima je nastavak neustavnog i nezakonitog ponašanja predsednika Republike koji je u nazivu svih izbornih lista vladajuće koalicije na lokalu, a predvodi i izbornu kampanju na terenu.
Iza imena Aleksandra Vučića na lokalu kriju se kao miševi imena budućih privilegovanih, a davno kompromitovanih ili u političkom životu anonimnih, predsednika gradova/opština ili kandidata za te funkcije.
Takvi su Šapić u Beogradu, Pavlović u Nišu (treba da sakrije afere, nerad i svađe gradonačelnice Sotirovski), Dr Turkulov u Novom Sadu (za čiju promociju gradonačelnik Đurić zloupotrebljava javne resurse i umesto prestonice kulture nastavlja tradiciju bahate-batinaške vlasti), Šušnjice u Bačkoj Palanci (mesec dana je protestima tražena njegova ostavka zbog dve tragedije posle oluje i devastaciju opštine), Janjića u Zrenjaninu (nije rešio pitanje vode za piće) itd.
Vučićeva opsesija je da mora svuda i lično da „pobedi“ sa velikom razlikom, ali i ponizi opoziciju, pa i svoje stranačke kolege.
To je dodatni razlog da, uz sve nedaće, proradi inat i opozicija konačno pobedi u pojedinim gradovima poput Novog Sada, Niša, Valjeva, Zrenjanina ili Čačka, ako se već Beograd ne prene..
Njihovi funkcioneri na lokalu se ne pitaju prilikom donošenja važnih odluka zbog potpuno centralizovanog i korupcijom usmerenog načina odlučivanja, ali im se toleriše neodgovornost, lično bogaćenje i iživljavaje nad građanima, ukoliko donose sigurne glasove na izborima.
Sa koje god strane priđete ovoj problematici, ukoliko ste dobronamerni i objektivni, a niste zavisnik od konstantne populističke propagande i provladinih medija, odgovor na izbornu pitalicu je – jasan.
Da li je ste za jednako uvažavanje sloboda i prava svih građana, poštovanje Ustava, konkretizaciju odgovornosti i početak stvarne borbe protiv naraslog nasilja i kriminala, nastavak procesa pridruživanja EU ili vam je draže da i za lokalni nivo date podršku populističkoj i apsolutnoj vlasti predsednika Republike Aleksandra Vučića i njegove privatne stranke i koalicije, umotane u lažni evropski i nacionalni plašt ?
Zato je potpuno pravično i moralno da takva vlast upravo na lokalu, koji dugo čeka i najviše trpi – i pored sve političke propagande, ucena i potkupljivanja glasača – plati punu političku cenu!
Autor je bivši sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i član Visokog saveta sudstva
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
