Moć i nemoć Vučića

Istraživanja pokazuju da više od dve trećine građana Srbije ima bezrezervno poverenje u Aleksandra Vučića. Pojavio se dakle novi srpski spasilac, novi Mesija. Neće biti čudno ako počne da nas krštava, pričešćuje, venčava i ispoveda, sve to u ime naroda.

Međutim, postoje zlokobni pokazatelji o tome da Vučićeva moć i snaga nisu kadre da se ispolje uvek i na svakom mestu u punom sjaju i uticaju. Uzmimo, primera radi, slučaj fudbalskog kluba Crvena zvezda. Kad je dolazio na vlast, rekao je da će se rukovoditi etikom odgovornosti sociologa Maksa Vebera. Ipak, vrlo brzo se otkrilo da je to bio samo verbalni Vučićev otklon od komunističkih vremena. U dobroj nameri da pomogne nekadašnjem fudbalskom gigantu Crvenoj zvezdi, revolucionarnom marksističkom metodom u gluvo doba noći ušao je u klub, smenio Upravu i postavio svojevrsni krizni štab, a zapravo grupu ljudi koji, osim jednog ili dvojice, nikakve veze sa Zvezdom pre toga nisu imali. Takoreći već sutradan, shvatajući da je pogrešio, uputio je izvinjenje građanima, ali posledice su ostale. Jer ljudi kojima je uništena Zvezda dopala u ruke, vođeni isključivo ličnim interesima, zloupotrebili su jedino što je od tog kluba ostalo – slavno ime. S obzirom da su svi računi u klubu blokirani, ti „spasioci“, u ime Zvezde, preko svojih privatnih agencija i bankovnih računa nastavili su, pokazalo se neuspešno, da rade ono što su i do tada radili – kupovali su i prodavali igrače.

Usledio je, takođe neuspešan, Vučićev pokušaj „arapizacije“ Crvene zvezde. Ali, izgleda da je šeik iz Emirata brzo shvatio da je nekadašnji šampion Evrope opljačkan do temelja, da je vlasnički i pravni status kluba nedefinisan i odustao od ideje da Marakanu pretvori u novi Emirejts stadion.

Najzlokobniji pokazatelj da Vučićeva moć i snaga nisu bezgranični, jeste njegov treći bezuspešni pokušaj da spase najpopularniji srpski klub. Njegova ideja da država nađe kupca i proda Crvenu zvezdu i Partizan, dočekana je „na nož“ od strane onih koji čine udruženja građana, kakav je pravni status dva kluba. Navijači Zvezde koji imaju članske karte, a time, kako piše u Statutu, status „članova kluba koji upravljaju njime preko Skupštine i drugih organa“, istakli su preko cele tribine transparent kao poruku najmoćnijem političaru Srbije: „Zvezda nije državna – Zvezda je naša“. S druge strane partizanovci su zapretili da će životima braniti vojni stadion, koji je, kako kažu, njihov. I tako, Zvezdu i Partizan nesmetano nastavljaju da vode ljudi koji su ih doveli do propasti. I nije samo Vučić pred njima nemoćan, već i kompletna srpska država.

Nedavno su mediji objavili informaciju o dugovanjima dva kluba za poreze za razne usluge, kao i za struju. Za neuporedivo manja dugovanja nadležne službe revnosno kažnjavaju sve građane, samo ne one koji rukovode Zvezdom i Partizanom. Građanima isključuju struju zbog neplaćenih računa, a prema Zvezdi i Partizanu i pored milionskih dugovanja, ponašaju se kao da su u pitanju vlasnici HE Đerdap. I više od toga. Dozvoljavaju im da svake nedelje ne samo igraju već i da treniraju pod reflektorima. Za građane dakle važe jedni zakoni, a za rukovodstva Zvezde i Partizana drugi. Čime oni zaslužuju takvu i toliku privilegiju?

Narod lepo kaže: Nema većeg slepca od onog koji ne želi da vidi. Na Aleksandru Vučiću je da otvori oči sebi i svojim ministrima, pre nego što i za njih i za sve nas bude prekasno.