Moć i odgovornost Fiskalnog saveta

Ironija je udesila da na jednom mestu predstavnik Poreske uprave govori koliko će im mere obuhvaćene ovim programom, među njima i onlajn fiskalizacija, pomoći da sa 500 inspektora pokušaju da pokriju 550.000 registrovanih i neregistrovanih radnji i firmi dok se na drugom mestu član Fiskalnog saveta (FS)Nikola Altiparmakov obrušava na Program ocenjujući ga nepotrebnim i potencijalno kontraproduktivnim i to na osnovu analize samo JEDNE od 67 mera – onlajn fiskalizacije. Da ironija dostigne vrhunac, Altiparmakov je taj stav izneo da bi pomogao transformaciju Poreske uprave (PU).

Samo ta činjenica dovoljna je da pokaže da je Altiparmakov, koji u izveštaju Saveta osim ocene Nacionalnog programa nudi i filozofske misli („Bolje je učiti na tuđim greškama nego na svojim“), zaboravio da sa moći koju je nesumnjivo dobio pozicijom u FS, dolazi i velika odgovornost (ako ćemo već da filozofiramo). Neodgovorno je najbolja reč kojom može da se oceni nastup Saveta. Analizom samo jedne mere i očigledno raspolažući sa nedovoljno informacija FS je nepotrebno požurio da unizi posao na kojem su godinu dana radile desetine stručnjaka iz državnih organa, privrede i civilnog sektora.

Ako je Savet institucija koja daje nezavisnu ocenu ekonomske i fiskalne politike Vlade, zašto analiza ovog tela nije obuhvatila mere Programa koje bi sigurno uticale na stanje u budžetu, poreske olakšice za početnike u biznisu, smanjenje neporeskih nameta i sl. Zašto je onlajn fiskalizacija najbolnija tačka? Možda zato što je zapravo reč o novoj rundi starog nesporazuma na relaciji Altiparmakov – Ivan Simič (prvi zagovornik uvođenja onlajn kasa).

Možda je u stvari najbolnije nerazumevanje uloge civilnog sektora. NALED nije rukovodio izradom Programa kao što tvrdi FS već je zajedno sa Republičkim sekretarijatom za javne politike koordinirao proces izrade što je bitna razlika. Nažalost, još smo takva država u kojoj je neophodno da neko vuče državne organe za rukav i tera ih da rade jer se sami nikada neće dogovoriti. Nije NALED napravio Nacionalni program i dao ga Vladi već su to učinila Vladina tela – Stručna grupa i Koordinaciono telo u kojima su bili pet ministara, predstavnici Poreske uprave, Uprave carina, Tržišne inspekcije, PKS, privrednici i mnogi drugi.

Za Altiparmakova je upitno učešće NALED-a u procesu izrade programa jer se „radi o organizaciji privatnih kompanija“. Najpre, istine radi, NALED je u taj proces ušao kao neko ko je predložio donošenje programa kojim će se konačno država na konkretan način pozabaviti sivom zonom i ko je na kraju pozvan da kao predlagač i učestvuje. Nadamo se da FS ne brani pravo bilo kome od 7,5 miliona građana da Vladi predloži rešavanje određenog problema. Uz to, NALED nije samo organizacija privatnih kompanija već i lokalnih samouprava koje takođe muči siva ekonomija, kao i civilnog sektora. To Fiskalni savet ili ne zna ili namerno zaboravlja. Na kraju, ko će da se pobuni protiv sive ekonomije ako ne privatne kompanije koje ta pojava jednu po jednu gasi? Je li javni interes da privreda ćuti? Savet i Altiparmakov dali su sebi puno za pravo odabirom podobnih i nepodobnih za ovaj posao (što se odnosi i na proglašavanje RSJP-a za nenadležnu instituciju).

Interesantno je da Savet priznaje da PU ima nedovoljne kadrovske kapacitete i prevaziđene informacione sisteme. Potom se vrlo hrabro zaključuje da je usvajanje Nacionalnog programa doprinelo usporavanju procesa transformacije PU bez daljeg elaboriranja kako se to tačno dogodilo (iako se pre toga priznaje da se primena Programa transformacije inače ne sprovodi zadovoljavajućom dinamikom). Hrabri zaključci nastavljaju da se nižu i tvrdnjom da Nacionalni program ne prepoznaje ključnu važnost PU već marginalizuje ovu instituciju. Interesantno bi bilo čuti, a za to smo ostali uskraćeni, gde su to pročitali članovi FS. To ne samo da je daleko od istine već je NALED najviše komunicirao upravo sa PU. Umesto čvrstih argumenata kao dokaz smo dobili naopako tumačenje odredbe da će RSJP biti nadležan da prati tzv. PDV jaz umesto PU. Ne, g. Altiparmakov, jasno stoji da će RSJP raditi na razvoju mehanizma za praćenje sprovođenja Programa, a podatke o PDV jazu će svakako uzimati od Poreske.

NALED ne umanjuje ulogu PU već je prepoznaje i podržava, kao što je trebalo da i vi prepoznate da nisu sve mere Programa u nadležnosti PU. Kao i da je borba protiv sive ekonomije posao svih nas, bilo da smo firme, organizacije ili pojedinci. Žalosno je da su vaši vidici tako suženi.

Može jedino da vređa kada vidite da ste predmet kritike, a da vas kritikuje neko ko ne raspolaže ni osnovnim informacijama. NALED-u se zamera što u analizi isplativosti uvođenja onlajn kasa nije predvideo trošak nabavke hardvera za PU. Kako da predvidimo trošak za nešto što već postoji? U nastavku toga morate da se suočite sa nesuvislim komentarima – kao jedini (eksplicitno navedeni) nedostatak onlajn fiskalizacije FS navodi da građani neće „na prvi pogled“ moći da vide da li im je izdat validan fiskalni račun (kao da to sada mogu), kao i da će građani za proveru računa morati da ukucaju kod od 15 cifara i taj „dodatni napor“ će smanjiti broj građana spremnih da prijave utaju (argument koji ne zaslužuje komentar).

S druge strane, vrlo se šturo analiziraju tehničke prednosti onlajn kasa nad postojećim. Uz priznanje da su kvalitetnije ipak se skreće pažnja da povećanje dostupnosti poreskih informacija ne znači nužno smanjenje sive ekonomije (što NALED i ne tvrdi, ali smatra da više podataka može samo da pomogne). Ipak, dok drugima spočitava nenadležnost za određenu temu, FS se ne libi da iskaže svoju „nadležnost“ za IT pitanja pa u izveštaju iznosi tvrdnju da je softverska zaštita slabija od hardverske.

Nažalost, Savet pokušava da „lovi“ NALED na tvrdnji da je loše uradio analizu isplativosti (koju NALED nije ni radio). Preliminarna analiza je delo RSJP-a i NALED je uveren da je ta institucija uradila najbolji posao pri izradi. Fiskalni savet potom prenebregava ili zaista ne zna da je i Ministarstvo finansija zajedno sa PU sprovelo svoju analizu i došlo do zaključka da je isplativije uvesti onlajn kase nego modernizovati postojeći sistem. Zašto tu analizu Ministarstvo nije podelilo sa Fiskalnim savetom nije pitanje za NALED.

Utisak je gorak jer Fiskalni savet priznaje da od juna (kada su se sastali s predstavnicima NALED-a i RSJP-a) do usvajanja Nacionalnog programa u decembru nisu imali povratnu informaciju da li su njihovi komentari na analizu usvojeni, ali se ipak ne uzdržavaju da ceo Nacionalni program ocene negativno. Da, NALED bi voleo da je analiza isplativosti javni dokument i da je ceo posao oko Programa prošao adekvatnu javnu raspravu, ali nismo se o tome pitali. Ako od nas tražite argumente za cifre koje iznosimo, isto tražimo od vas. Umesto argumenata dobili smo paušalnu ocenu da bi uvođenje onlajn kasa koštalo građane i privredu nekoliko desetina miliona evra (na osnovu čega je FS došao do te računice ne vidi se u izveštaju). Koliko je neodgovorno uzbunjivati javnost nečim što je neprovereno?

Srbija je zemlja u kojoj obavezu posedovanja fiskalne kase ima samo 40 odsto radnji i firmi. Više od polovine kasa ne šalje podatke PU (što i Savet priznaje). Kakva je korist od tih kasa? Ako se slažemo da bi trebalo povećati obuhvat fiskalizacije, koje bi kase trebalo da nabave novi obveznici? Stare, koje koštaju nekoliko stotina evra uz obavezu redovnog servisiranja čak i ako nisu pokvarene (mali dodatak raspravi o troškovima)? Istini za volju, NALED je predložio povećanje obuhvata fiskalizacije kao osnovnu meru i da se u nastavku tog posla RAZMOTRI MOGUĆNOST uvođenja onlajn kasa. Država je razmotrila i odlučila.

Šta je zaključak izveštaja Fiskalnog saveta? Sačekajmo da se prvo realizuje Program transformacije PU i onda možemo da razmotrimo mogućnost uvođenja onlajn kasa. Nije potrebno zamišljati koliko bismo čekali da se jedan državni organ sam reformiše. Neodgovorno i ispod nivoa jedne tako važne nezavisne institucije kakav je Fiskalni savet.

*Autorka je potpredsednica Upravnog odbora NALED-a