Moć umetnosti, moć medija

Pokazala nam se moć umetnosti, što se mene tiče najvažnija moć koju čovek može dosegnuti.

Kompleksna pesma sa više muzičkih i značenjskih slojeva uperila je svetlo i na neke društvene probleme vezane za položaj umetnika u ovom društvu, njegovu izloženost i nezaštićenost.

No, ja ovom prilikom neću pisati o položaju samostalnih i drugih umetnika, iako se o tome, bez obzira na veliki trud udruženja koja umetnike zastupaju, opet ne zna dovoljno.

I u tih nekoliko poslednjih reči prethodne rečenice leži povod za tekst koji pišem.

Ne zna se dovoljno.

Nesumnjivo da je moć medija značajna i da su mediji kao i u ostalom mnogi koji su pratili takmičenje za učešće na Evroviziji prepoznali onu vrstu pozitivne senzacije koju je čitav događaj proizveo i pomogli da se osim tekstovima i kritičkim osvrtima u prvi plan stavi i položaj savremenih umetnika, samostalaca, honoraraca i svih koji učestvuju u umetničkim poslovima i produkcijama.

Ali tek kad se o senzaciju moglo saplesti.

Pošto sam svedok i učesnik, kao samostalni umetnik i član ULUS, iz prve ruke znam koliko je truda uložila ekipa ljudi iz udruženja u dobroj volji i volonterski u ime interesa i umetnika i društva, od analize položaja likovnih umetnika, pogotovu samostalaca, pa do traženja konkretnih rešenja vezanih za dugove koje umetnici imaju pri poreskim službama.

Iako se do napretka nije došlo ni po pitanju dugovanja ni po pitanju položaja umetnika, poštenog odnosa prema umetničkom radu, utvrđivanjem honorara za umetnika, podrškom produkciji, saradnjom sa odgovarajućim udruženjima a u vezi javnih radova, otkupa itd, ipak postoje naznake da će se ovih dana pokrenuti razgovori između Ministarstva kulture i informisanja i predstavnika reprezentativnih udruženja.

Nadam se i da to nije predizborna akcija i da nije u pitanju filozofija “ Drži vodu dok majstori odu“.

Ali, šta u stvari želim da kažem.

Problemi o kojima je reč postojali su i ranije i veoma malo medija je o tome pisalo (čast izuzecima poput lista Danas).

Dakle, mediji na ovom našem prostoru nemaju ideju o obavezi i odgovornosti da je njihova prevashodna uloga kontrola, istinito informisanje, detektovanje i informisanje o društvenim devijacijama i bagovima a u ime javnog društvenog interesa.

To se može razumeti kao kulturološki problem ili civilizacijski, a verovatno i ideološki i sitnointeresni.

Ne zaboravite da živimo na granici autokratije i diktature i da je sloboda medija kao civilizacijski standard ovde još uvek upitna i ugrožena.

Otuda ovakvi skokovi u interesovanju za pojedine probleme od buma i buke do potpunog muka.

Iz tih razloga javnost i ne zna za „rovovsku borbu“ koju je nekolicina hrabrih umetnica i umetnika u ime svih vodila i vodi a za uvažavanje umetnika i popravljanje njihovog statusa u društvu.

Evo nekoliko imena iz ULUS, a u vezi problema likovnih umetnika: Isidora Ilić, koordinatorka radne grupe samostalci, Aleksandrija Ajduković, koordinatorka radne grupe za fer prakse, Vahida Ramujkić, članica UO zadužena za položaj umetnika. Imena ostalih boraca iz rovova možete saznati na sajtu ULUS.

Spominjanje svih koji u ovome učestvuju i pomažu nemoguća je misija pa neka se ne ljute.

I sad zaključak.

Moć umetnosti Konstrakte u ovom slučaju i moć udruženih umetnika dobitna je kombinacija i za umetnike i za društvo.

Ali bez moći (podrške) medija, misija je nemoguća. Slobodni, odgovorni mediji su ključ za mnoge naše probleme.

O sudstvu neki drugi put.

Autor je vajar