foto FoNet Miki JevtovićNaizgled nepomirljiv spor oko istovremenog izlaska na lokalne izbore 2. juna, u osnovi je vezan za opravdanu bojazan opozicije da bi vlast mogla ponovo posegnuti za izbornim inžinjeringom velikih razmera.
No, uz nešto dobre volje na obe strane spor bi se mogao prevazići, ako se umesto istovremenog izlaska na izbore u svim preostalim lokalnim zajednicama, postigne dogovor da osnovu za te nove izbore čine birački spiskovi od 17. decembra 2023, koga bi samo valjalo očistiti od fantomskih birača.
I to, pre svega, od onih za koje opozicija i NVO koje prate izbore imaju nesporne dokaze da ne stanuju na adresi koja je u spiskovima navedena, a potom i onih za koje se u međuvremenu to dokaže.
Na primer, najveći broj „padobranaca u birački spisak“ se dešava u višespratnim zgradama kojih u Beogradu ima nešto preko 10.000.
Prvi korak bi podrazumevao da novoformirana izborna komisija upoređivanjem spiskova stanara sa izvodima iz biračkog spiska za svaku zgradu konstatuje koja su tu lica „prekobrojna“.
Spisak tih prekobrojnih glasača bi se zatim dostavio skupštini zgrade da utvrdi ko je od tih prekobrojnih ikad stanovao u zgradi, ko se odselio, ko preminuo, a ko nikad nije tu stanovao.
Za individualne, prizemne zgrade verovatno će biti dovoljno proveriti sve one u kojima je naveden neverovatno veliki broj glasača. A njih je zajedno sa onim koji „stanuju“ u nestambenim objektima, po podacima Crte bilo najmanje 3.000.
No, kako je i na mnogim drugim lokalnim izborima bilo preseljavanja glasača, valjalo bi i na svim preostalim lokalnim izborima uzeti kao konačan spisak iz decembra 2023. i onda ga redukovati za nesporne fantomske glasače.
Primera radi, samo u Nišu je pronađeno više hiljada glasača na nepostojećim adresama sa kućnim brojem nula.
Kada se ti izborni spiskovi od 17. decembra 2023. tako oslobode od dokazanih izbornih turista, onda mogu poslužiti kao dosta dobra garancija da izbornog inžinjeringa većih razmera ne može biti.
Štaviše, time bi se, onemogućilo i da se izborni turisti, koji su na izborima iz decembra 2023. gostovali u nekom drugom gradu, sada vrate na spisak u gradu u kome stanuju.
To može nekome izgledati kao nezaslužena kazna, ali prava kazna za takve lakomislene glasače bi moralo da bude gubljenje biračkog prava na duži rok, recimo 10 i više godina.
U tom smislu ovakva nemogućnost da glasaju u svom gradu, pošto su prethodno gostovali u nekom drugom, bila bi tek puka akontacija od kazne koje zasad u zakonu nema, ali bi je svakako valjalo uvesti, ako se želi smanjenje razmera izbornog turizma.
Iz navedenog proizlazi da bi na ovaj način bila ne samo ukinuta mogućnost dopisivanja novih izbornih turista u spisak, nego bi bile eliminisane hiljade onih koji se tamo već nalaze, čime bi se otklonio glavni razlog za objedinjavanje beogradskih, sa ostalim, lokalnim izborima.
S druge strane, vlast tvrdi da ankete pokazuju kako ima desetak procenata podrške više od opozicije.
To u Beogradu znači prednost od oko 40.000 glasova, odnosno, prednost koju je gotovo nemoguće nadoknaditi čak ni uz najrevnosnije brisanje fantomskih glasača iz postojećih biračkih spiskova.
Drugim rečima, ako vlast već ima toliku teško dostižnu prednost, može sebi dozvoliti „luksuz“ u vidu temeljnog čišćenja biračkih spiskova.
Ukoliko vlast odbije ovaj kompromisni predlog (koji bi doduše mogao nadmetanje učiniti ponešto neizvesnijim) ispalo bi da joj je od pobede na koliko-toliko demokratskim izborima, važnije zastrašivanje izbornih takmaca krupnim izbornim inžinjeringom.
A što se tiče samih termina održavanja lokalnih (ali i drugih) izbora valja se držati opšteprihvaćene prakse da se oni održavaju u proleće i na jesen, a nikako ne u leto ili zimu.
Autor je nekadašnji profesor Beogradskog univerziteta
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
