Foto: FreepikGospodin Bokan je rekao ovo: Novi Sad, grad u koji sam se doselio iz Beograda pre nekoliko godina, osetio sam kao grad koji je prepoznatljiv po tome što je izgradio životni stav i stil življenja svojih građana. Tačnije, postoji „novosađanski“ način života i postojanja.
Zato se ne može svako tako lako navići na grad u koji sam došao da živim sa željom da ostanem njegov integralni deo. Dovoljno je prošetati glavnom novosadskom štraftom sa obaveznim šeširima i gospodskim laganim hodom – što znači da došljak mora takođe usporiti – bez nervoze i ishitrene reakcije, kao i svakog pokazivanja preteranog javnog reagovanja. U ovakvom ambijentu se podrazumeva i obavezan osmeh na novosadski način, svuda oko nas.
Ipak, pored svih lepih reči novi „dođoš“ nije mogao po svojoj navici da nam ne održi tiradu kao što to čini gotovo svakog dana na Pinku i Hepiju opominjući nas: „Zar nije normalno ne radovati se novim mostovima, urbanim sadržajima, vrtićima i dr., samo zato što je već dugo (i za vas možda predugo) na vlasti partija koja vam možda baš nešto ne leži.“
Ovo se, dragi čitaoci, odnosi na naše građanske, opravdane kritike, o nepoštovanju urbanističkih planova, odnosno o kršenju već postojećih urbanističkih rešenja (N. Sad na vodi, pretvaranje gradskog bulevara u obilaznicu, zgrade Promenade i Pupinova palata itd.)
Ako već pitaš, gospodine Bokane, objasniću ti na mom primeru da se urbanistički planovi moraju poštovati jer sam lično doživeo, kao direktor Danubiusa, gde sam se zaposlio 70-ih godina kao prvi prehrambeni inženjer. Zatekli smo pogon koji se bavio proizvodnjom od 1918. godine te smo zbog neuslovnih uslova za razvoj novih tehnologija zatražili da gradimo novu fabriku pored već izgrađenog novog silosa i mlina na kanalu koji su nama osnovna sirovina.
Pošto je bio probijen dati rok od deset godina, nisu nam dozvolili novu gradnju te smo morali praviti novi elaborat o tehnološko-ekonomskoj opravdanosti i podneti zahtev ustavnom Sudu Vojvodine. Konačno, nakon godinu dana smo dobili pozitivan odgovor. Zahvaljujući novoizgrađenoj modernoj fabrici Danubius je postao najveći i najbolji u svojoj branši, a nakon uspešne privatizacije 2018 g. je proslavio sto godina postojanja i rada.
A kako se danas donose odluke? Uglavnom politički ili sve češće lex specialis, pa se tako zaobilaze zakonske obaveze. Lepo ste nam, gospodine Bokane, uputili poruku da treba da se radujemo novim mostovima i ostalim investicijama, ali da li je normalno da je sednica komisije za planove Novog Sada prekinuta zbog „dimne bombe“ i da je sutradan nastavljena u uzavreloj atmosferi uz jako privatno obezbeđenje u gradskoj skupštini uz nekoliko prekida i promena sala.
U nastavku su trebale da se čuju primedbe koje su građani prethodno dostavili nadležnima na nacrt novog generalnog urbanističkog plana Novog Sada do 2030. godine. Čak su i novinari sprečeni od privatnog obezbeđenja da uđu u plavu salu. Uz opštu gužvu i nadvikivanje pročitan je zahtev građanske inicijative da se iz komisije za planove izuzmu četiri člana koji su direktno povezani sa investitorom „Galensom“. Posebno, gospodine Bokane, da li možete kao javna ličnost da zamislite privatno obezbeđenje u gradskoj opštini, što je sve češće postala praksa. Šta radi milicija na čelu sa ministrom Vulinom?
No, vratimo se lepšoj strani našeg grada koji ste vi odmah lepo prisvojili nazvavši ga „Moj Novi Sad“. Zadnji pasus jednog članka završavate da je važno „ko je nešto uradio, a ne šta je radio“. Vas ne tangira što je počela gradnja novog mosta preko Dunava i „obilaznice“ kroz grad, i kako je aktivistkinja A. S. saopštila – to se radi bez završenog projekta i građevinske dozvole.
Kao građanin i privrednik Novog Sada mogu Vam poručiti da se postojeće navike ne menjaju tek tako što ćete vi napisati kako se ponašaju i žive Novosađani. Vi i dalje trčite u „vaš“ Beograd, sad imate i „Sokola“ da nam sa Pinka i Hepija nezustavljivo, bez obzira na temu i sagovornike mlatarajući rukama delite savete.
U jednom, generalno ste u pravu, kad ste konstatovali u subotnjem Dnevniku da su Novosađani mirni, dobronamerni, primajući „dođoše“ jer žive sa svojom kako ste i vi primetili, vekovnom devizom: „Ne jedi (dugo je) se, život je samo jedan i nemoj ga sam sebi upropastiti.“ Ali laloši imaju i tu svoje granice pa su često nepoverljivi i zatvoreni, čekajući da se pridošli počnu prilagođavati i osmehniti. O
vaj deo poznajem dobro jer mi je mama iz Banata a tata Šumadinac, tako da je bilo ljubavi, ali i varnica. Vi se, bez ljutnje, baš ne uklapate po vašem ponašanju i izgledu – bez osmeha. Niste se ni raspakovali a odmah ste u Dnevniku dobili celu treću stranu da nam opisujete Vaša zapažanja, a prvi utisak gledajući Vašu sliku, ona asocira na mrguda bez osmeha.
Pošto ste Vi širokog obrazovanja, moram Vas podsetiti da je Novi Sad doživeo i preživeo nekoliko velikih političkih udara koji su se odrazili i na Dnevnik koji je nekad bio blizu velikih tiraža najuticajnijih novina zahvaljujući stalnim dopisnicima Miki Antiću i Raši Popovu kao i nedeljnim kolumnama Đ. Randelja i P. Teofila.
Kada je SNS pobedila na izborima u Novom Sadu, uselili su se u Dnevnikovu zgradu i zauzeli pola drugog sprata za svoje partijske kancelarije. Na jedan prozor su zalepili i sliku predsednika A. Vučića. Ne znam zašto, ali već od sledeće nedelje nedeljni Dnevnik nije više objavljivao njihove kolumne.
Nakon parlamentarnih izbora u Dnevniku je na prvoj strani velikim slovima objavljen naslov „Pobedili smo u svih 45 opština širom Vojvodine“.
Građani Vojvodine od te pobede SNS ne žive bolje jer je i sam predsednik A. V. konstatovao da u Vojvodini nije 40 godina izgrađen nijedan koridor a radovi u Novom Sadu na dogradnji Kliničkog centra kasne kao i prava obilaznica oko Petrovaradina sa tunelom kroz Frušku goru i auto-puta do Rume.
Moram vam naglasiti da je u staroj Jugoslaviji Vojvodina bila lokomotiva koja je vukla privredu i posle Slovenija bila druga po svim pokazateljima, a sada tapka za drugim regionima.
Autor je bivši direktor Danubiusa
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
