Moj novosadski Dnevnik: Ljubiša Obradović

To se oseća i u tekstu samih novinara opraštajući se od svog prebivališta u kome su počinjali a većina njih i završavala karijeru, jer je 60 godina gotovo čovečji vek: „Selimo se iz naše kuće i zgrade koja je izgrađena i useljena 60-ih godina prošlog veka i postala je jedan od simbola grada.

Desetospratnica na Bulevaru oslobođenja izgrađena je radi lista Dnevnik koji je činio okosnicu svih kasnijih izdanja. Rado se dolazilo na deseti sprat u restoran da se popije i pojede, da se vide sa Mikom Antićem i mnogim novinarskim boemima, književnicima, akademicima, jednom rečju ljudima od pera i privrednicima o kojima je Dnevnik pisao.“

Sticajem okolnosti, tih godina, kada je dobio ime Dnevnik, ja sam došao u Novi Sad, upisavši se u STŠ. Po završetku srednje škole, uz stipendiju, upisao sam Prehrambeni tehnološki fakultet. Po završetku studija sam kao prvi prehrambeni inženjer počeo sa radom u Danubiusu, gde sam ubrzo stigao i na stranice Dnevnika.

Naime, tih 70-ih godina u Novom Sadu je počeo intenzivan razvoj grada a posebno oronule industrije. Tako sam tada, uz još dvojicu kolega, dospeo u Dnevnik pod naslovom „LJudi grade fabrike, neimari smele ruke“ i tekstom priča o inž. Ljubiši Obradoviću, direktoru novosadskog Danubiusa.

Dnevnik nas je pratio, kao u ostalom i druga preduzeća. Što je sve doprinelo da i tiraž lista bude uz bok najuticajnijih novina. Tome je doprineo i vrhunski karikaturista Smuđa, koji je čuvši za naš pokušaj da izvozimo na američko tržište, to obeležio na svoj način – karikaturom uz naslov: „Anatomija izvoznog posla Danubiusa. Prekookeanske nevolje rezanaca“.

Naime, ugovorili smo asortiman naših proizvoda uz obavezu da se roba transportuje Jugolinijom i da stigne do 1. decembra kako bi se za Božić pojavila u prodaji. Naš brod je putovao tri meseca, od luke do luke, probivši dogovoreni rok. Istu robu Italijani u to vreme su slali tzv. brzom brodskom linijom za sedam dana.

Dnevnik je bio u žiži svih događaja i u razvoju i u propadanju, a pogotovo je bilo teško 90-ih godina sa razvojem višestranačja i ratnih događanja do konačnog raspada Juge. Prolazilo se kroz razne faze jer nažalost kako su se menjale vlade, uz njih a i pre njih, jačale su političke partije koje su htele da se i kroz štampu afirmišu.

Nakon prošlih izbora statistike su pokazale da je SNS na čelu sa predsednikom A. Vučićem zauzimao 90% prostora u medijima. Na taj način je gotovo bio ukinut bilo kakav parlamentarni dijalog stranaka, a pogotovo stručnih saradnika sa predsednikom. Nakon izbora, još 2016. godine u Dnevniku je na prvoj strani osvanuo naslov „Osvojili smo vlast u svih 45 opština u Vojvodini“.

Vratimo se mom Dnevniku koga sam prisvojio u naslovu jer novi stanovnik našeg grada Dragoslav Bokan nije se ni raspakovao a dobio je od našeg Dnevnika prostor na prvim stranicama lista pod naslovom „Moj Novi Sad“ da piše svoje utiske o našem gradu.

Međutim, pored svih lepih reči opisujući grad i navike i smirenost građana nije mogao da ne drži tiradu kao što to čini gotovo svakodnevno na Pinku i na Hepiju. Opominjući i nas: „Zar nije normalno radovati se novim mostovima, urbanim sadržajima, vrtićima itd. samo zato što je već dugo (za vas možda predugo na vlasti partija koja vam možda baš ne leži)!?“ Čuo je valjda probleme oko novog mosta i NS na vodi, pa da pomogne.

Da je to tačno, u zadnjem pasusu nastavlja da savetuje „Važno je ko je nešto uradio a ne šta je uradio“ a onda nas hvali kako su Novosađani mirni i dobronamerni primajući „dođoše“ jer žive sa vekovnom devizom „ne jedi se, život je samo jedan i nemoj ga sam sebi upropastiti“.

Pošto je naš Dnevnik u trenu prekinuo nedeljne kolumne Teofila i Randelja, ako ste mislili da će ih uspešno zameniti Bokan i svake subote, zadnja četiri meseca – celo leto, zabavljati svojim filozofskim tiradama moram da kažem kao čitalac dnevne štampe, da nam nije osvežio letnje dane.

Posebno je neprimereno bilo pisanje kada su se na celoj prvoj strani novinari Dnevnika opraštali od svoje zgrade, a gospodin Bokan je na celoj drugoj strani pod naslovom „Gradonačelnik“ objašnjavao šta je grad, sa akcentom da je naš gradonačelnik stalno bio okružen mržnjom i u teškoj borbi sa vampirima, sa lokal-šovinističkim, kič malograđanskim snobovski sebičnim duhom novosadskog postojanja.

Ovo nam je D. Bokan zapisao i ostade živ, u mom Dnevniku…

Autor je privrednik iz Novog Sada

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.