Moj prijatelj Cone, osoba sa invaliditetom

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Divan tekst.Uvek sam imala posebna osecanja za osobe sa invaliditetom i rado ih imam za prijatelje .Bilo bi lepo da redakcija Danasa napravi seriju ovakvih clanaka,kako bi ljudi videli lepotu duše tih ljudi.
   Hvala za divnu priču o Conetu!

2. Bravo za autora teksta koji je na ovako lep način ispričao priču o svom prijatelju, ali ujedno i skrenuo pažnju na problem društva u odnosu sa osobama sa invaliditetom. Nemanji puna podrška da hrabro korača dalje ka svojim ciljevima!

3. Предивна прича.

4. Lepa priča. I ja volim da razbijem atmosferu u društvu invalida nekom finom šalom. Evo jedne.
   Olimpijada za invalide, trka na 100m u plivanju. Takmičare dovoze do startne pozicije, neki bez ruke, neki bez noge, i jedan tetraplegičar. Trka počinje, učesnike poguraju u bazen. Takmičari kreću snažno, jedino tetraplečirar potonuo na dno bazena i ne mrda. Skoče spasioci i izvuku ga iz vode. Njegove prve reči pošto se povrati su bile “Jbt, ko mi je navukao kapu na uši?“
   Ova topla šala uvek pomaže.

5. Lepa i topla priča. Kada sam ja pomagala jednoj nepokretnoj baki da u kolicima malo prošeta napolju, prvo sam je pitala da li sme samnom da se vozi jer ja nemam vozačku dozvolu. Kaže da sme samnom i na kraj sveta. Tako smo opušteno prošetale, pozdravljale su je komšije koje dugo nije videla, osetila je povetarac na licu, videla bulevar kako izgleda posle seče platana itd…onda smo danima imale o čemu da pričamo uz kafu…lep nam je bio taj dan i mnogi dani kasnije.