Vaša novinarka M. M. Stevanović je u okviru članka „Patetični i banalni stranački slogani“ objavljenog u „Danasu“ 18. aprila 2016. godine ubacila sličice sa likovima Simpsonovih junaka iznad logotipa stranaka u Srbiji koja je preuzeta sa Fejsbuk stranice „Boris Malagurski“, a bez naznake da se radi o mojoj kreaciji.

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Nadam se da se gđa Stevanović slaže da je potrebno navoditi ko je autor nekog dela koje objavljuje u novinama, a da je u ovom slučaju napravila nenameran propust. Ali, kad je već iskorišćen moj rad kao ilustracija za članak, u kojem su izneti stavovi sa kojima se uglavnom ne slažem, priložio bih „my two cents“ – što bi rekli u Kanadi – o datoj temi.

Smatram da predizborni slogani ne mogu da sadrže precizne programske tačke, jer je premalo prostora za tako nešto. Kreatori slogana mogu samo da ciljaju na evociranje određenih emocija kod birača, jer niko neće da glasa za program koji može da se sroči u dve-tri reči. Slogan SNS-a „Srbija pobeđuje“ kod nekih budi onaj osećaj koji imamo kad nacionalni tim pobeđuje u nekom sportu, slogan Dveri-DSS-a „Sreća“ kod nekih širi pozitivne vibracije, jer sreća je nešto čemu svi težimo, slogan SDS-LDP-LSV-a „Imaš izbor“ naglašava da je moć u našim rukama, dok i ostale stranke emotivnim porukama privlače glasove.

Politička i ekonomska situacija u Srbiji je isuviše kompleksna da bi rešenja mogla da se sumiraju sloganima poput „Evropa nema alternativu“ ili „I Kosovo i Rusija“, a taj koga zanimaju konkretne programske tačke uvek može da otvori sajt neke stranke ili da poseti tribinu ili miting u organizaciji neke stranke – ima ih, hvala bogu, dovoljno – pa da sazna kako stranke planiraju da održe pozitivna osećanja građana i posle izbora.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari