Moja maska štiti tebe, tvoja maska štiti mene

I pre kovida informacije koje nam se svakodnevno serviraju bile su ogromne, haotične i često kontradiktorne. U tom okeanu pojedinac mora da sortira bitno od nebitnog i rasuđuje onako kako mu razum nalaže.

Dolaskom pandemije SARS-COV-19 virusa, u naše živote ušli su strah i strepnja, a oni često nisu najbolji saveznici zdravorazumskog razmišljanja.

Kakva je kovid bolest? Da li je bolest pluća, srca, imunska bolest?

Zašto umiru čak i mladi i zdravi ljudi? Kakav je imunitet posle preležane bolesti? Kada će vakcina? – Ova i brojna druga pitanja svakodnevno nas okupiraju, a odgovor na sve njih je – „Vreme će pokazati“. Za nauku koja jedina daje tačne odgovore, potrebno je vreme.

I tu nema prečica. I pored ogromnih resursa koje su sada stavljeni na raspolaganje, naučnicima će biti potrebno određeno vreme da pronađu efikasne lekove za ovu novu bolest.

Maske imaju dve funkcije – zaštita onoga koji je nosi i druga bitnija uloga u pandemiji – da štiti ljude oko nas i okolinu od nas samih. Ljudi obično vide samo ovu prvu funkciju. Da bi maska potpuno sprečila inficiranje onoga koji masku nosi, potrebna je specijalna i skupa maska ali i postupak stavljanja i skidanja po određenoj proceduri. Takve maske moraju da koriste lekari i ljudi direktno izloženi opasnosti od virusa.

Druga funkcija maske je za društvo i epidemiološki daleko važnija jer direktno utiče na tok epidemije!

Ono što je značajno da znamo u trenutnoj situaciji je da bi bili uspešni kao društvo i zaštitili jedni druge, a samim tim i suzbili epidemiju, ne treba nam nikakva specijalna maska (hirurška, n95, ffp3 i sl.), dovoljno je BILO ČIME da pokrijemo usta i nos!

Glavni prenosni put novog virusa su sitne kapljice koje izlaze iz usta i nosa. Dodatni problem kovida je što i asimptomatski oboleli nesvesno ostavljaju virusne čestice za sobom.

To se dešava čak i kada zaražena osoba priča, ne samo kada kašlje ili kija. Deo ovih mikro kapljica brzo ispari, a virusi iz njih lebde u vazduhu neko vreme i tako dospevaju do ljudi u neposrednoj blizini. Udahom kontaminiranog vazduha, virus je uspešno inficirao novu osobu.

Ovo je naravno najopasnije u kovid bolnicama, gde lekari moraju da nose specijalnu opremu (PPE – personal protective equipment), ali je ujedno i način prenošenja u svakodnevnim životnim situacijama gde smo okruženi drugim ljudima.

Pokrivajući usta i nos u onim situacijama kada nas ima puno na malom prostoru, mi efikasno kontrolišemo sam izvor zaraze. Time se na jednostavan način sprečava prenošenje.

Još od početka pandemije, uneta je konfuzija u priču o maskama. Svetska zdravstvena organizacija je prvo dala preporuku da se maske nose.

Naknadno uvidevši da postoji globalna nestašica maski i profesionalne PPE opreme (neophodne najeksponiranijima – medicinskom osoblju), SZO javlja da oni sa manjim rizikom ne treba da nose maske.

To, kao i gomila lažnih vesti i kvazinaučnih nebuloza (dr Nestorović kod nas prednjači) unosi veliku zabunu, a posledice su tu i mogu biti još dalekosežnije.

Kontrola izvora zaraze je potcenjena i skrajnuta u stranu. Maska je najjednostavnija mera, koju svako od nas može da primeni odmah.

Testovi i naučna istraživanja kažu da čak i pamučna, improvizovana maska, odlično zadržava sve viruse koje izbacujemo iz naših usta – čak do 99% virusnih čestica. Kada nosimo masku, ona sprečava virus da „ode daleko“.

Čak i ako ne zaustavi sve virusne čestice, ovo smanjenje infektivne doze koju emituje inficirani, takođe je jako značajno za smanjenje verovatnoće prenošenja bolesti.

Kovid 19 je, ispostavilo se, težak za kontrolu delom i zbog toga što oboleli mogu inficirati druge pre nego što sami dobiju neke od simptoma bolesti, ako uopšte i dobiju.

Neka istraživanja sugerišu da je skoro polovina novozaraženih bolest dobila od inficiranih koji niti kijaju niti kašlju. Mnogi znači nisu ni svesni da predstavljaju rizik po okolinu i ponašaju se shodno tome.

Napravljeni su naučni modeli o svrsishodnosti kontrole izvora zaraze i oni pokazuju da i ovaj virus može biti pobeđen ako bi 80% populacije nosilo bilo kakvu zaštitu preko lica.

Mnoge zemlje su već prepoznale važnost ovoga i uvode se obaveze nošenja maski u određenim situacijama.

Pogledajmo primer Hongkonga: oko 1.000 zaraženih i samo četiri potvrđena smrtna slučaja su zabeležena od početka pandemije i pored velike gustine naseljenosti, javnog prevoza koji radi i velike blizine epicentru epidemije Vuhanu.

Zvaničnici Hongkonga smatraju da su najveći doprinos tome upravo maske, koje stanovnici bespogovorno nose. Slično je i na Tajvanu, kao i u Kini, koja uspešno vodi ovu bitku.

Suprotan primer je trenutno najveće žarište – SAD. Veliki problem Amerika je sebi napravila konfuznim informacijama i porukama od strane samih zvaničnika.

Na stranu mnoge druge stvari, kada je reč o ovoj temi, predsednik Tramp i njegov zamenik Pens su prvi izjavili kako nemaju nameru da nose maske, i pored takve preporuke od strane američkih zdravstvenih službi (CDC).

Koliko se svest o važnosti maski menja, govori i to da je Majk Pens pre nekoliko dana ušetao u čuvenu bolnicu Majo jedini bez maske i naleteo na brojne kritike za takvo neodgovorno ponašanje. Već sutradan se pojavio u javnosti sa maskom i uputio izvinjenje.

Kod nas, mišljenja sam da bi obaveza nošenja maski, jasno i nedvosmisleno informisanje od strane „struke“ i smislene mere za smanjenje kontakata i mobilnosti ljudi, više donele nego dva meseca teških izolacija koje su nas iscrpile i sada prouzrokovale kontra efekat – Srbija je trenutno zbunjena i previše optimistična u uverenju da je virus magično nestao ili „oslabio“.

Dok čekamo čudotvorni lek ili novog Pastera sa vakcinom, nema potrebe da u međuvremenu očajavamo. Novu bolest koja je napala čovečanstvo možemo da kontrolišemo i pomognemo jedni drugima – nošenjem maske!