Moja molitva za demokratiju

Postoji međutim jedna mnogo opasna po Srbiju a to su oni koji, kao da su na stadionu, viču: „Napred Srbijo“, a ne kažu kuda napred, jer znaju da to napred znači u provaliju. Da sam ja neki faktor u ovoj državi, klekao bih na kolena i molio Srbiju da ne glasa za stranku čiji je lider u Haškom zatvoru. Glasajte za sve samo za njih ne. Ubeđen sam da ćemo 11. maja biti dostojni naših sportista i da nećemo dozvoliti da nam oni budu jedina veza sa Evropom i svetom, odnosno da ćemo glasati za evropsku Srbiju.

Ova moja molitva za demokratiju, izrečena u Sportskoj galaksiji uoči parlamentarnih izbora u Srbiji 11. maja 2008. godine, proglašena je od gledalaca za „Utisak nedelje“ u istoimenoj emisiji Olje Bećković.

Danas je jasno da je izborni slogan „Napred Srbijo“ Srpske radikalne stranke, anticipirao događaje na srpskoj političkoj sceni.

Jer samo nekoliko meseci kasnije, tadašnji predsednik radikala Nikolić i generalni sekretar Vučić prave lažni otklon od SRS osnivajući SNS.

Molitva je u tom trenutku bila moj način borbe protiv pogubnosti slobizma i šešeljizma u srpskom društvu. Nažalost, što bi Basara rekao: „Džabe sam krečio.“

Jer i danas, deset godina od te molitve za demokratiju, i dalje ima ljudi  čak i među mojim najboljim prijateljima u Maderi, koje treba ubeđivati da izbore 21. juna organizuju oni isti ljudi koji su devedesetih godina prošlog veka svojom ratnom politikom razorili bivšu veliku državu.

Da u Crnoj Gori, insceniranu pobunu Srba zbog navodnog otimanja svetinja, vodi onaj isti Amfilohije Radović, koji je tih devedesetih, postoji slika koja to potvrđuje, pričešćivao ratnog zločinca Arkana i njegovu paravojsku pred ratne operacije u Bosni i da je ta crkvena pobuna očigledan napad na suverenu državu Crnu Goru.

To su takođe isti ljudi koji su streljali prvog demokratski izabranog premijera Zorana Đinđića.

Konačno, to su izbori na kojima se ne bira vlast, već nekdašnji Šešeljev junoša koji je tih devedesetih palio ratničke vatre po Jugoslaviji, sada po treći put u Srbiji bira opoziciju svojoj vlasti, fingirajući na taj način demokratiju.

Često me dovodi do izbezumljenja ta nesposobnost ljudi da razumeju očigledno i da veruju lažima koje preko tabloidnog smeća lansira vlast.

„Naši ljudi su u Srbiji već decenijama u stanju konstantnog šoka“ – upozorio me je školski drug Miljan Vuksanović. Pročitaj knjigu „Doktrina šoka“ kanadske spisateljice Naomi Klajn i sve će ti biti jasno.

I zaista u svojoj knjizi Naomi Klajn primerima dokazuje da se naročito u pravno neuređenim državama, ali često i velikim razvijenim zemljama, ključna politička rešenja donose u periodima katastrofičnih pojava i događaja kao što su ratovi, terorističke akcije, poplave, zemljotreci, tajfuni i slično.

Tada su obični ljudi u stanju šoka i usredsređeni na svoje svakodnevne potrebe da bi preživeli i nemaju, u toj borbi za opstanak, na koga drugog da se oslone nego na vlast.

Fudbalski rečeno, u trenucima krize ljudi sklanjaju pogled sa lopte i gledaju prema semaforu gde im se sugeriše naredni potez.

Aktuelna vlast u Srbiji svojim drastičnim merama za vreme pandemije dovela je građane u stanje do sada neviđenog društvenog šoka.

Policijski čas, suludo višednevno zatvaranje ljudi u stanovima, hapšenja i kažnjavanja zbog neprimerenih prekršaja, sve je to ljude dovelo do stanja kada sami sebe počinju da ograničavaju i kažnjavaju.

U tom smislu, poziv da direktno iz policijskog časa idu na izbore je zapravo poruka vlasti: Dopalo vam se hapšenje za vreme pandemije, zato ćemo vas privremeno pustiti na slobodu a onda posle izbora 21. juna vratićemo vas u zatvor u naredne četiri godine, bez prava žalbe. Jer ljudi u zatvoru za vlastodršce nisu bića sa svojim osećanjima i strastima već čiste brojke.

Zato su izbori 21. juna jednostavno koncentrat ludila i bezobrazluka aktuelne kriminalne vlasti. Mnogo pre „Doktrine šoka“ Naomi Klajn naš nobelovac Ivo Andrić je konstatovao: „Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko unakaziti shvatanje jednog naroda da on nije u stanju da razlikuje, ne samo dobro od zla, nego i sopstvenu korist od očigledne štete.“

Ima naravno mnogo onih koji ne čitaju Andrića, koji će i pored svih njegovih pravnih, političkih i moralnih nedela, ipak izaći na lažne Vučićeve izbore. Takvima nikakva molitva za demokratiju ne pomaže jer njima nesvesnima vođa je jedina nada.

Autor je novinar