„Moja prva plata“ – kineska verzija

Kad hoće da se prikažu kao pametni, onda ukradu ideju #1od5miliona, prilagode svojim potrebama i tu kinesku verziju ideje predstave javnosti kao rešenje svih problema.

Problem je u tome što njima nije cilj da spreče odlazak mladih, niti da mladima u Srbiji ponude budućnost, već je cilj da predstave kako se smanjuje nezaposlenost, dok sa druge strane uspostavljaju sistem u kom je partijska knjižica Srpske napredne stranke jedina diploma koja vam je potrebna i dovoljna da se zaposlite.

Preko 50.000 ljudi ode iz ove zemlje svake godine da im deca ne bi odrastala u zemlji u kojoj su oni odrastali.

Da ne bi morali da glasaju za koga im se naredi da bi im se obnovio ugovor o radu.

Da ne bi morali da traže vezu za svaku moguću administrativnu stvar.

Da ne bi morali da pišu laži na društvenim mrežama da bi jednog dana bili zaposleni u opštini.

Početkom 2020. godine je Pokret #1od5miliona izneo predlog za istovremeno suzbijanje odlaska mladih iz zemlje i smanjenje partijskog zapošljavanja kroz Partner projekat.

Suština ideje je u povezivanju visokog obrazovanja sa procesom zaposlenja, a posebna pažnja je posvećena omogućavanju obrazovanja i zaposlenja onima kojima je usled teške ekonomske situacije ono nedostupno.

Nakon pomoći države prilikom obrazovanja je predviđeno zaposlenje.

Kroz „Partner projekat“ će studenti nakon završetka fakulteta doneti novu energiju i teorijsko znanje u firme, a oni će u tim firmama kroz zaposlenje dobiti iskustvo.

Da se zaustavi partijsko zapošljavanje.

Da se zaustavi odliv mladih i da ljudi koji žive u ovoj zemlji dobiju perspektivu.

Kao što kad odemo odavde podstičemo rast i razvoj kompanija i privrede u inostranstvu, isto tako to možemo i ovde.

Očigledno da je nekome iz Srpske napredne stranke dobro zvučala ideja, pa su sklonili sve što suštinski čini „Partner projekat“ i ponudili nam „Moju prvu platu“.

Vlast je program „Moja prva plata“ najavila pred izbore 2020, predstavljajući ga kao rešenje problema nezaposlenosti mladih.

Istina je da će mladi koji budu učestvovali u programu raditi u kompanijama, a da će za njihov rad država izdvajati između 20 i 24 hiljade dinara, što jeste nešto više od izdvajanja za socijalnu pomoć, ali je drastično manje od zakonom predviđene minimalne zarade.

Znači, kompanije dobijaju radnike na devet meseci, a država izdvaja novac iz budžeta da „nadoknadi“ za rad, manje od onoga na šta svaki radnik ima pravo – preko 40.000 je minimum za platu i doprinose.

Mladi će raditi devet meseci, za manje od minimalca, a taj rad im se neće računati u radni staž. Oni tih devet meseci neće biti u radnom odnosu.

Ovo bi možda moglo da se razume, kada bismo živeli u državi koja štedi svaki dinar, mada je i to u najmanju ruku diskutabilno – kako to može država da ukine radnička prava mladima?

Ako uzmemo u obzir da se mladi izrabljuju i da im se to prodaje kao šansa za budućnost, dok s druge strane vidimo samo rasipanje – nema opravdanja.

Kriju od nas koliko košta spomenik Stefanu Nemanji, pa tek možemo pretpostaviti, na osnovu dokumenata sa carine, da je cena preko milijardu dinara.

Milijardu dinara za jedan spomenik, dok se na mladima koji treba da rade štedi svaki dinar.

Preko 200 miliona dinara za fontanu na Slaviji, ali 20 hiljada mesečno za maturante koji se „zaposle“ putem „Moje prve plate“.

Rekonstrukcija Trga republike je koštala preko 750 miliona dinara, dok se, s druge strane, na svakom učesniku „Moje prve plate“ štedi između 10 i 15 hiljada dinara za doprinose.

„Moja prva plata“ nije nikakva šansa za mlade, već služba za izrabljivanje mladih.

Naša država tera roditelje da pričaju sa decom preko Skajpa i da odgajaju decu da ili rade kombinacije, ili da nađu način da pobegnu iz zemlje.

Umesto da se rešava problem odlaska mladih, država sprovodi projekat koji mladima ukida radnička prava i svodi nas na besplatnu radnu snagu koja živi od socijalne pomoći, a to predstavljaju kao nadu za bolju budućnost.

Dok god nam vlast bude gurala pod nos kineske verzije naših dobrih ideja, dok god nas budu ubeđivali da nas spasavaju dok nas izrabljuju, mi nećemo odustati. Zaustavićemo odliv mozgova, a pritom ne mislim na odlazak Marka Đurića u Ameriku.

Borimo se da mladi dobiju priliku za obrazovanje i zaposlenje bez obzira na materijalnu situaciju u porodici ili političku opredeljenost.

Nije nam standard i ne sme da nam bude standard „Moja prva plata“ i devetomesečno izrabljivanje za naknade manje od minimalne zarade bez dana radnog odnosa.

Borimo se za „Partner projekat“ – program koji mladi u Srbiji zaslužuju, koji će vratiti perspektivu mladima tako što će imati mogućnost da uče i da se posvete fakultetu znajući da će se nakon studija zaposliti i svojim znanjem i radom doprinositi privredi ovde u Srbiji.

Autor je član pokreta 1 od 5 miliona