Moleban za Vojvodinu

Nije reč o molitvi, kao šo je to metaforično, lepo, zaneseno i pesnički za Vojvodinu činio Mika Antić već o pravom – molebanu. Po svim rečnicima religijskih pojmova to znači „prigodna molitva“ sa određenom temom, što bi u ovom slučaju bilo „protiv otcepljenja Vojvodine od Srbije“. Uz valjda određeni ritual ovde već viđen. Onaj kad je bio moleban za Kosovo vođen Koštuničinim DSS, a praćen (nehrišćanskim) ritualnim igrama razbijanja i paljenja što u ovoj vojvođanskoj situaciji nameće mnoštvo pitanja.

Prvo je: da li su Dačić i Šutanovac spremni za moleban? Dačić u slučaju da mora da spreči takve rituale i ne dozvoli policiji ovog puta da se povuče. Šutanovac: da li je spreman da spreči otcepljenje po cenu angažovanja jedne, makar omanje, vojne jedinice? Možda potpomognute vojnicima iz garde savezne države Ohajo koji su u sklopu SAD i na pamet im ne pada otcepljenje, mada je možda ta priča i neprikladna. Dolazi sa Zapada i iz Amerike!

Drugo pitanje je od izuzetne važnosti: kako, zašto i na osnovu čega su Koštunica i drugovi obećavali kosovskim Albancima mnogo „više od autonomije“, a za Vojvođane nema tako nečeg? Da li zato što su mnogo mešoviti (za razliku od kosovskih Albanaca), pa samim tim i sumnjiviji? Iako su Srbi u ogromnoj većini, ne pričaju da je to „srpska zemlja“ već – multinacionalna zajednica(!). Mada, ruku na srce, stvarno imaju i dosta „drugih“, Mađare, Slovake, Rusine, Ukrajince, Hrvate (Bunjevce), Crnogorce, Nemce, Rome, pa da bi bili „čisti i manje sumnjivi“ morala bi se za dosta tih tražiti nova domovina (Vojvodina im je inače „vekovno ognjište“) i preseljavati. Po, na primer, formuli iz ranih devedesetih kad su Hrvate iz Platičeva i Kukujevaca u Sremu dobrovoljno selili u Hrvatsku. Mada kod DSS još ne izgleda sasvim jasno, da li je na prvom mestu teritorija ili ljudi (Srbi i naročito oni iz drugih nacija i veroispovesti). Iz njihovih „autentično patriotskih“ redova se često može čuti da šovinizma i netrpeljivosti (da se ne kaže baš mržnje) u čistim sredinama nema i da su tek od Vojvođana mogli da čuju da neko „ne vole Madžare“, na primer.

Treće pitanje za ozbiljan odgovor: da li se ta koalicija za moleban pribojava da bi Vovođani mogli da podbune „čistu i nepatvorenu Srbiju“ svojim idejama o autonomiji i regionalizmu? A tek Evropljani iz „Evrope regija“? Ne preti li odatle ozbiljna opasnost na putu Srbije ka ne zna se čemu, recimo ka neizvesnosti, pa bi jedna prigodna molitva u ovom času bila prilično korisna. Ne samo zato što novog patrijarha baš sad biraju i što mitropolit Amfilohije piše pismo Skupštini Srbije i osmišljava „flajere“ na Kosovu pozivajući Srbe da ne izađu na ove protekle izbore, već i zato što DSS sa koalicijom misli da će dobiti izbore i potpuno ne samo skrenuti nego totalno napustiti put ka Evropi, izbrisati regije, autonomije, lokalne samouprave.

Četvrto je pitanje: zašto toliko poslanika i sveštenika misli da su Srbi gori od Bavaraca, na primer, i da će oni vojvođanski „dobivši“ autonomiju (koju nikad nisu valjda imali) odmah se otcepiti, a ovi u Srbiji, pasti pod njihov uticaj i hteti neku svoju (šumadijsku) regiju? U Nemačkoj autonomiju imaju Bavarci i drugi, pa ništa od otcepljenja, mada jeste istina da imaju i drugačije poslanike i u vlasti i u opoziciji, ali intelektualce, nekako nemarnije, gotovo „samoupravljače“ kad je reč o regionima i širini lokalnih ovlašćenja. A možda jesu Vojvođani stvarno sumnjivi. Najnoviji primer bi mogao da bude da su posejali ove godine manje pšenice nego ranijih i to zbog praznih džepova, niskih cena i što im se (čujete) ne isplati, a država ne pomaže. I još gore: lane su, priča se, ložili kukuruz umesto uglja, jer je to crno zlato bilo skuplje?

A onda i taj Čanak, koga pominje lord Karington (što radikali i DSS lukavo zloupotrebljavaju) u memoarima, da je tražio ako Vojvodina ne bude u Srbiji, kad se raspadne Jugoslavija, da bude nezavisna. Nije izgleda hteo da bude u državi za koju je Tuđman tvrdio da je od Zemuna, pa dalje njegova! Kao ono da je Srbija do Virovitice i Karlobaga.

Toliko za podsećanje pred mogući novi moleban.