Molitvena nedelja

Ne potcenjujući sve novo što je istinski doneo Barak Obama ostaje činjenica da je Ivica Dačić potpredsednik Vlade Srbije i da je tu zahvaljujući Demokratskoj stranci i Borisu Tadiću koji su zaslužni za brisanje imena sa crne liste američke, pa je poziv mogao da stigne bez obzira na to kojim ideološkim ili verskim opredeljenjima pozvani pripada. Naročito ako se zna da je na molitvenom doručku februara 2009. Obama rekao da nema nikakve sumnje da suština svakog verovanja, svake religije neće nikad biti ista. Mi se učimo, objašnjavao je tada gostima, na različitim knjigama, sledimo različita pravila, različito tumačimo kako je stvoren svet, ali nas ovde zajedno dovodi ono što je isto. Ono što je u Tori, ali što je govorio i Isus, što uči islam ili budizam. „To je Zlatno Pravilo da živimo bez mržnje svi zajedno gde su svi sa istim pravima i oni koji su odlučni u tome da uopšte nijednoj veri i verovanju ne pripadaju.“

Protekle nedelje u Srbiji, za vreme božićnih pravoslavnih praznika, ovakva uverenja mogla su ako je neko za tako nešto bio spreman ili dovoljno dokon, da proveri koliko su važeća i ovde. Pre svega za „nevernike“ (po probranim rečima američkog predsednika to su „oni koji nijednoj veri ne pripadaju“) ili one što nisu pravoslavne vere. Među takvima bili su i ljudi što rado slušaju pravoslavne crkvene horove ili za vreme katoličkih božićnih praznika zvuke orgulja, pa bar jednom godišnje posvete vreme televizijskim prenosima iz hramova. Ovog puta, izuzimajući TV Vojvodine, umesto horova imali su predavanja iz – veronauke. Bilo je gotovo komično, ako ne i skaradno kako su „prenosili“, po ugledu na fudbalske utakmice, bogosluženja iz raznih crkava: nadvikivalo se i potiskivalo sve što se iz hramova moglo čuti. Pitanje je sada da li su predavanja iz veronauke bila namenjena skorašnjim vernicima (ako su se uopšte u „prenose“ uključivali) koji pojma nemaju šta je Isus govorio ili iz namere da se pridobiju neki „nevernici“, ako već prenos gledaju? Ne tako davno, primera radi, odavde su strane diplomate koji su duhovnu muziku voleli odlazili sa kasetama i cedeovima. Posebno sa onima „Srpske duhovne muzike“ Pevačkog društva iz Beograda, starog 150 godina. Na repertoaru su bili Mokranjac, Binički, Hristić, Kornelije Stanković.

U molitvenoj, božićnoj nedelji, osim ovih TV-dogodovština, što i nije sigurno najvažnije ni za hrišćanske ni za muzički orijentisane duše (konačno prvi mogu u crkvu, a drugi da slušaju ono što vole kod kuće) bila su dva događaja koja bacaju ozbiljnu sumnju na hrišćansku dušu „javnih vernika“ što se zdušno mole svugde gde su kamere.

Jedan je iz skupštinskih redova. Da li je iko mogao da poveruje, pa čak i neko ko ne veruje u iskrenost političara što javno pokazuju svoja religijska uverenja i verovanja u svevišnjeg, da će baš u božićnoj nedelji poslanici pokazati takav stepen pohlepe i bezobzirnosti da otkriju svoju nameru da im se zakonski obezbede privilegije prilikom penzionisanja? Naprosto zato što su ugrožena vrsta kad im mandat jednom prestane (slobodno tumačenje izjave N. Kolundžije). Gde će im duša, gde im je vera i zar se ne boje Boga? Mada, grešna misao bi mogla da bude i da kad bi pojačali redove penzionerske možda se penzije baš i ne bi stalno zamrzavale i objašnjavalo koje u Vladi koje u Skupštini da starci jedu sve što mladi proizvedu.

Drugi, mnogo razorniji, jeste provaljivanje u stan državnog sekretara u Ministarstvu za ljudska prava Marka Karadžića. Počinioci nedela su nepoznati, ali zna se ko je sve od početka prošle, 2009. Karadžiću pretio. Među najbučnijima, od februara, bila je organizacija Obraz (verujućih ljudi) da bi se u decembru završilo zvaničnim zahtevom Demokratske stranke Srbije (DSS) da se Karadžić povuče sa ministarskog mesta.

Na kraju, ne isključuje se da bi kao dobar hrišćanski čin mogao neko da proglasi oslobađajuću presudu „generalu žive vojske i čitavog Varaždina“ Vladimiru Trifunoviću, mada je to sudska odluka, dakle civilna. Što ipak ne isključuje da se i ponovi pitanje koje stalno lebdi u vazduhu svih ovih godina: gde su majke sačuvanih vojnika da generala brane na ulicama i sudovima i gde će duša vernicima katoličkim kojima je takođe Varaždin sačuvao?