Mora da plati onaj ko je skupljao poene na Miškoviću

Korišćen je jed osirotelog naroda koji nije mogao ravnodušno da gleda kako je razvlači društvena imovina i preko noći niču bogataši.

Zato je bila popularna borba protiv „tajkuna“ što je bila etiketa za sve koji su se brzo obogatili.

Tu klimu je stvarala i koristila Srpska napredna stranka, prvenstveno Aleksandar Vučić, za podizanje popularnosti i učvršćivanje vlasti.

Trebalo je naći nekoga pogodnog za odstrel i na njemu dokazati koliko je ta borba odlučna i principijelna, pa se od državnog sečiva ne mogu spasti ni oni najpoznatiji koji su godinama stvarali svoj imetak.

Za žrtvu je izabran Miroslav Mišković sa očiglednom računicom da se narodu pokaže da pred zakonom nema povlašćenih.

Ali državno sito nije dobro odvajalo pljačkaše od onih koji se nisu ogrešili o zakon.

Miškoviću, koji je izabran da bude oličenje tajkunstva, stavljene su lisice na ruke, bio je u pritvoru, uzeli su mu 12 miliona evra kao garanciju da bi se branio sa slobode i dokazivao da nije opljačkao putarska preduzeća.

Sudija Vučinić koji mu je dao pasoš za poslovni odlazak u inostranstvo doživeo je pravi linč, političari su upirali kažiprst na njega „to je onaj koji podržava tajkune“.

Naprednjački hor je provlačio Miškovića kroz blato dok se pred sudovima borio da sačuva obraz i poslovni ugled.

Desetak godina pred sudovima rvao se on sa tužilaštvom koje je „tražilo njegovu glavu“ da bi najzad , krajem 2021, pravosnažno bio oslobođen svih optužbi.

Ali on lično i njegova kompanija pretrpeli su ozbiljnu štetu pa je tužio državu Srbiju tražeći naknadu. (Treba podsetiti da je njegova Kompanija Delta holding kupila Sava centar onda kad su svi od toga posla digli ruke i renovirala ga tako da sada postaje privlačno mesto za kongresne skupove i kulturne događaje).

Traži on da mu država isplati štetu od 1,4 milijarde dinara i 390 hiljada evra. Argumentacija kojom potkrepljuje ovaj zahtev je vrlo ubedljiva pa treba očekivati da država izgubi ovaj spor i da plati zbog svoga nezakonitog postupanja.

Šta sve može da se kupi i uradi, koliko prostora za škole u vrtiće je moglo da se opremi, navedenom sumom, izračunaće stručnjaci.

I ko to plaća – poreski obveznici. Ko stoji iza države koja je nezakonito postupala? Stoje oni koji su vodili kampanju protiv „tajkuna Miškovića“ zarađujući na njoj političke poene.

Oni bi trebalo da snose bar moralnu odgovornost. A kad je kod nas neki političar snosio bilo kakvu odgovornost za ono što je govorio?

A Vučić je govorio da „niko ne može pobediti državu“ očigledno poistovećujući sebe sa državom kao nekad Luj XIV.

Govorio je kako Mišković sa svojim medijima i stranim ambasadama hoće da bude iznad vlasti koju je „izabrao narod“.

U ovoj državi, u kojoj je lična vlast iznad institucionalne, dogodilo se da sud presudi drugačije od politike, što je redak primer koji daje bar neku nadu. Sudijama koji se tako presudili treba odati priznanje, zaplivali su „uz vodu“

Valjalo bi sada proći kroz poslednjih dvanaest godina i prikupiti i objaviti sve naprednjačke izjave o ovom slučaju. Možda će se neki zastideti ako nisu izgubili stid.

Autor je profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.