Doktorka Vukmirović i ja smo prešli dug „ratni“ put, a sada se ne bih iznenadio da postanemo i istomišljenici. Nema više „pomora od raka“ i njegovog armagedonski projektovanog trenda, a nema ni eksplicitnih tvrdnji o tobožnjoj „kancerogenosti“ osiromašenog uranijuma (OU). Ostale su marginalije.
Sve smo bliži zaključcima na kojima godinama insistiram – stvarne štete od NATO bombi su:
a) pobijeni mnogi ljudi,
b) uništena industrija,
c) oštećena silna infrastruktura, i
d) zagađena životna sredina usled bombardovanja petrohemijske industrije.
Naturanjem nepostojećeg OU i navodne epidemije raka, oglušujemo se o stvarno počinjene štete.
Iza tih stavova stala je 2017. i Epidemiološka sekcija SLD:
1. Ne postoji epidemija raka u Srbiji.
2. Nema dokaza da je OU povezan s rakom.
3. Koncentracija uranijuma u Srbiji je kao i drugde, a OU praktično nema.
4. Moralno je neprihvatljivo da lekari izmišljaju epidemiju raka i njene uzroke.
Dr Vukmirović ponavljano podseća na događaj od pre više od 70 godina, kada se kao brucoškinja potpisala na rođendansku čestitku studenata fizičke hemije Albertu Ajnštajnu.
Nekadašnja brucoškinja Zorka ne treba da precenjuje svoju ulogu u tom činu, a bojim se da je njen potpis ne imunizuje protiv grešaka koje je mogla da počini mnogo decenija kasnije.
Doktor Asad Duraković je, kao američki pukovnik, sahranjen uz odgovarajuće vojne počasti, ali daleko od toga da su one bile „najviše“, kakve sleduju generalima sa četiri zvezdice.
Nazvao sam ga „sirakom tužnim“ jer je u svojim stavovima bio skoro upadljivo usamljen.
Neobično je što dr Vukmirović veruje samo njemu, a ignoriše hiljade drugih istraživača, sa većom akademskom reputacijom, koji misle suprotno od njega.
Takođe je zanimljivo da ona poklanja punu veru jedino Kraljevskom društvu iz Londona, koje je 2001. godine uzelo u razmatranje Durakovićeve navode.
Promakle su joj iz vida dve okolnosti. Prvo, ni tada, ni sada Kraljevsko društvo nije tvrdilo da je uranijum kancerogen.
Drugo, svako dejstvo na čoveka – osim toksičnog – uranijumu odriču Svetska zdravstvena organizacija, Međunarodna agencija za istraživanje raka, američki Centri za sprečavanje i suzbijanje bolesti, da ne pominjemo Evropsku komisiju, Evropski parlament, UNEP itd.
Uveravam dr Vukmirović da se već dugo zna za „praškaste okside“ uranijuma i „napredak u tehnikama eksperimenata“, ali niko ne poziva da se „izvrši revizija“ postojećih znanja.
Posebno nije logično da se to radi u Srbiji, gde je puno prirodnog uranijuma, naročito tamo gde se koriste veštačka đubriva, ali nema OU „ni za lek“.
Kada se rode takve sumnje, ide se u Irak, gde je 2003. palo 1000-2000 puta više OU nego na Centralnu Srbiju, ali su posledice pripisane taktičkim nuklearnim udarima, hemijskom ratu, „prljavim“ bombama itd.
Naravno, da me nema u studiji o Kosovu, jer sam, kako napisah, radio na drugom mestu. Sumnjičavost dr Vukmirović deluje uvredljivo, ali odgovoriću da se petogodišnji projekat zvao „Praćenje i ocena posledica iračke agresije na životnu sredinu u Kuvajtu (2001-2006)“.
Inicirala ga je Komisija za kompenzaciju UN, a u pitanju su bile mnoge milijarde dolara štete pričinjene ratom, od uticaja na podvodni svet do zagađenja vazduha i zemljišta.
Glavni istraživać je bio Dž. Evans, a pojedine segmente vodili su D. Dokeri, R. Rajt i A. Ešenreder, ugledna imena iz Harvardske škole narodnog zdravlja.
Primarni cilj je bilo dolaženje do naučne istine, a ne publikovanje.
Za svaki novi ugovor potpisivali smo obavezu da ćemo podatke, bez posebne dozvole, smatrati tajnim tokom narednih 10 godina.
Rezultati tih istraživanja se još uvek objavljuju u uglednim časopisima.
Bio sam plaćen kao supervizor, tako da bih došao u konflikt interesa kada bih se pojavio kao autor.
Međutim, u publikovanim člancima mi je zahvaljivano na „savetima i ohrabrenju“ (primeri koji su mi pri ruci: Tuomisto JT et al. Environ Sci Technol. 41(18):6598-6605, 2007; Wright R et al. J Epidemiol Community Health 64:630e635, 2010).
Vrhuncem nekritičnosti smatram završnu tvrdnju kako je „jasno da je profesor Radovanović u prvom tzv. familijarnom obraćanju Dani tražio povod da nastavi seriju neosnovanih optužbi“.
Monstruozna izmišljotina o navodnoj epidemiji raka, potkrepljena pre nekoliko dana u Medija centru lažnim podacima, predstavlja najpogubniju medicinsku prevaru u Srbiji u ovom stoleću.
Naravno, sa tragičnim posledicama za koje bi „uranijumski svedoci“ morali da preuzmu makar moralnu odgovornost.
Gurali su ljude u fatalizam („gotovo, rak me čeka“). I kada sam se zalagao za vakcinaciju, dobijao sam odgovore: „Postoji li vakcina protiv OU“, „Ne vredi ništa, ozračeni smo“ i sl.
Sve savesne lekare u očaj je bacala ta malodušna pasivnost ljudi teranih u zabludu iz demagoških razloga, uz ignorisanje efekata po njihovo zdravlje i život.
Nisu potrebne velike škole da se to razume.
Zato mi pozivanje na „principe naučne čestitosti“ deluje kao neukusna šala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
