Moralna uloga intelektualaca i akademsko beščašće

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Polazna osnova svake ekonomske misli treba da bude koliko radnik može za tu platu da kupi robe i usluga.Bitan je odnos vrednosti plate u odnosu na vrednost roba i usuga.
   Bitno je
   – koje usluge nismo nismo plaćali,na prvom mestu zdrastvo,a sada plaćamo
   i koje su to sada cene.Ubijamo svaki dan ko zna koliko ljudi,jer nemaju para da plate lekove i osnovne zdrastvene usluge,
   – kolike su bile komunalne usluge i da li je ih je toliko bilo,
   Pa Grobarina i sahrana je sada skuoplja od …
   – koliko je bilo poreza,a koliko sada,
   – koliki su bili inosi porezi i doprinosa,a koliki su sada
   – Da li je bilo akciza i koje su uvedene i koliko puta povećane
   – Koliko su se puta porezi samo povećali-
   PDV je uveden sa 5% pa doguro na 20%
   – Koliko su Penzije smanjene, preko jedan milion ljudi se uništava svaki dan do krajnje ivice propasti,
   – Koliko Košta Država i administracija-Vlast Gladna.Samo se šepuri,Vile Rezidnecije,putovanja,dnevnice,plate i nije to problem,nego i penzije ih čekaju i našim unucima isto kukanje čeka,
   I normalno da tu ima na pretek još toga,
   A naša Nauka ućutkana.Tu je problem.
   Naučili smo da ,,Naša pamet,, uvek progovori i govori i zapreti,ali sada,sada je čudo.Ili su im mikrafone ugasili ili neće pred njih,a znaju da znaju,a i mi znamo da znaju i znamo da ćute

2. Poštovani Profesore,
   Vaša analiza, kao i pomenute u vašem tekstu, u vezi doktorata Siniše Malog podložna je formi čuvenog odgovora Nikole Pašića sa početla 20. veka: Vi ste u pravu, i oni su u pravu. Ali se Odluka mora doneti! Ta Odluka, ako je bude, daleko će se čuti i sudbinski će opredeliti početak 21. veka na Univeruitetu u Beogradu !

3. U zabludi ste. Nije u pitanju besčašce mladih akademaca, vec pojedinih profesora i dekana, koji su sledeci tokove privatizacije drustvenih preduzeca, iskoristili priliku da to isto ucine i na drzavnim univerzitetima.
   Tako je jedna grupa profesora Pravnog fakulteta u Beogradu organizovala PRODAJU DIPLOMA u Kragujevcu. Posto im je bilo malo po 50.000 evra, koliko su uzimali po jednoj prodatoj diplomi, resili su da registruju na desetine privatnih univerziteta. Na ovim novokomponovanim institucijama kasnije se legalizovala prodaja diploma.
   I ne samo to. Pocelo je ucenjuivanje studenata i obaranje za pola poena kako bi se sto vise uzelo od ispita i skolarine na drzavnim fakultetima. I naravno studenti su poceli da kalkulisu, jer su shvatili da za ideale ginu budale, a pametni pune dzepove devizama, jer drzava to sad tolerise.
   Prostije receno kriminalizovana drzava kriminalizovala je drzavni Univerzitet.A, u kriminalu nema slobodne misli i energije za organizovani protest mladih studenata. Ali, nema ni buducnosti. Pa sad nek vide svi oni koji su cutali kad je ONA postavljala mafiju na drzavne fotelje, kolika je cena njihovog oportunizma. Kad je pacijent mrtav ne vredi ga ponovo operisati. Ipak neko mora da ODGOVARA za eutanaziju Srba i Srbije.

4. Država u kojoj je inteligencija ućutkana je država u kojoj primitivni vladaju. Sve što danas gledamo je posledica pomenutog. Neverovatno je koliko su lični interesi i strah pobedili čast, moral, samopoštovanje, integritet… u akademskoj zajednici. Pa vi Ljudi trebate da nas vodite, da nam ukažete na propuste, da nas motivišete da se borimo za nas same. Ali, samo tišina.

5. Nisam u poziciji pa zato ne želim da ičim branim Sinišu Malog. Da je bio nešto mudriji, birao bi na drugi način momenat i priliku da akdemski napreduje.

   Da je doktorat S. Malog jedini problematičan na BU + ostalim UN u Srbiji onda bi to bilo jako dobro. Po javnim reakcijama izgleda kao da je tako. Ali nije. I to nije dobar pokazatelj. Kao da se tu nešto drugo odigrava.
   .
   Zato izražavam čudjenje zašto se ne rasčišćava problem kvaliteta doktorata u dužem periodu unazad. Nisu samo plagijati u pitanju. Treba sagledati i da li ima doktorata u kojima je naučni doprinos upitan.
   Medjutim, ništa od toga. Ni reči o tome ni kod autora ovog teksta. Kao da tu nema nekog „beščašća“. A tek šta da kažemo na pojave na koje ovde u komentaru ukazuje gospodin Dejan Stanojlović, na primer (a moglo bi se dodati još mnogo toga). Ućutali se (nisu ućutkani) naši akademski intelektulaci, nažalost.

   U tekstu članka dominira tema o političkoj ulozi UN. Tema je jako složena, te nisam u stanju da to ovde razmatram. Smeta mi jedino što autor sve to prikaza kao da to treba da se dešava na inicijativu „ko zna koga“. Pa nije to UN. To je složen sitem koji autonomno živi i u kome mora da postoji red.

   Indikativan je i deo teksta o angažovanju studenata u politici, uglavnom u protestima (za druge stvari ih retko angažuju). Ja mislim da tu postoji jedna skrivena karta, o kojoj niko neće da se izjašnjava. To se može uočiti na primeru Studentskih protesta 1996/97, koji su značajno doprineli krajnjem ishodu.
   Završiše se protesti, vodje protesta postigoše svoje ciljeve, podeliše vlast, a studente ostaviše na čistac i na cedilu. Protesti su trajali dosta dugo. Studenti su zato zapostavili školske obaveze, i na kraju su se našli u ozbiljnim problemima. Došlo je do teških poremećaja u školovanju mnogih od njih. Mnoge sudbine i karijere su upropašćene.
   E, ja mislim da se onda mora govoriti o smišljenoj manipulaciji studentima. Onaj ko stvori ambijent da su studenti neka „Posebna skupina“, koja je „Izuzetno delegirana“ da se bori za neke „Uzvišene ciljeve“, taj tada manipuliše stdentima. Animatori su najčešće političari ili intelektualna „elita“, koji imaju neke namere i ciljeve a nemaju gradjansku već traže studentsku podršku. A animiranje studenata ide dosta lako, u odnosu na gradjane. I nije to slučajno. Studentski protesti u mnogo slučajeva dovodili su do značajnih previranja u društvu.

   E, ja sam protiv manipulacije studentima. Njima treba da se ostavi da se lično odlučuju da li će ili neće u proteste. Sve ovo navodim zato što sam uočio niz akcija (političara + intelektalaca – iz „Kruga dvojke“, uglavnom) u toku ovih naših političkih previranja da animiraju studente. Srećom, čini se da su studenti mudriji od (lakomislenih) animatora, pa nisu progutali udicu borbe za „Uzvišene ciljeve“. Mi roditelji šaljemo decu na UN da se školuju i specijalizuju za odredjenu struku, a ne da neko tamo, zloupotrebljavajući ambijent UN, manipuliše našom decom. Ostavimo mi njih da sami odluče šta im je činiti u životu.

6. Kako je moguće da svaki put kada neko pokuša ovako ukratko da ispiše neki pregled istorije Univerziteta, a malo skokne i do studentskih borbi (uz neizbežno poluoptuživanje zaboga o komunističkoj propagandi, a sva ostala se naravno zanemaruje), istovremeno se i ne seti da pomene studentske borbe mladih levičara komunista 20-ih i 30-ih godina? Vi nikada niste čuli za krvavog rektora, ORJUNA, SRNAO, ubistva mladih studenata antifašista? Nikada niste čuli za studentske demonstracije i blokade posle Miloševića i šta se sve tu dešavalo? Neka bude da je u pitanju samo nedostatak mesta. Ostali koji hoće da čitaju o pravim borbama (a ovo kukumavčenje oko doktorata lošeg političara i još goreg doktora nauka to nije) imate odličan tekst Milana Radanovića na portalu Mašine.

7. Zar još uvek profesori univerziteta ne znaju da ovo što nam se dešava, da Paraziti, na čejem čelu je vrhovni Parazit, sada udružen sa Crkvom, su posledica lošeg obrazovanja započetog u obdaništa, osnovnim i srednjim školama, pa kao kruna, plod svega nakaradnog imamo mentalno slabe Profesore univeriteta, kojima je ovo suludo stanje sasvim uredu ako tako kaže nekada Sultan, Kralj, Tito, Milošević, sada najluđi deo tih satrapa – Vučić iza kojeg stoji najluđi – Šešelj. Na očekujem da će ovo razumeti moderatori. Jer i oni su gledali kreveljenja primtivaca u TV Seriji „Selo gori, a baba se češlja.“

8. Poštovni Slobodane Petkoviću, u ovom članku, izmedju ostalog Vi kažete, citiram: „promene ne samo u političkom i društvenom uređenju države, već i u svim oblastima društvenog života.”. Da li ste sigurni da Vi znate šta ste u toj rečenici rekli. Eto, zanemariću tu vašu politiku, ali Vi kažete da u državi postoji i nekakvo društvo. Kakvo društvo postoji u državi? Da li je to nekakvo državno društvo ili šta? U naučnoj klasifikaciji pojmova i njihovih sadržina, država je organizaciona formacija na odredjenoj teritoriji u kojoj žive imućni i neimućni državljani. Ko je sa kime i u kakvom društvu u državi, ako je reč o te dve kategorije državljana, o imućnim i neimućnim državljanima u državi??!! Primetno je da Ste još pod uticajem Kardeljeve doktrine. Ako već govorite o nekakvim plagijatima i falsifikatima, to nije pojava u nekakvom fluidnom pojmu društva, već u DRŽAVI SRBIJI. Koliko se ja sećam u SANU je napravljena nekakva komisija koja treba Državnim organima da da neki izveštaj, a ne nekakvim društvenim organima. Jer kad pobrkamo pojmove kao što su država i društvo, onda su falsifikati i plagijati normalna “društvena” pojava u DRŽAVI. U buduće ta dva pojma, državu i društvo, nemojte utapati jedno udsrugo.