Sve pomalo liči na staru nedoumicu o poštenom nalazaču: zašto je vest kad neko vrati izgubljeni novčanik vlasniku, umesto da bude obrnuto?? Cele protekle nedelje novoizabrani, demokratski, Kongres SAD, bilo u Senatu bilo u Predstavničkom domu, donosio je propise i zakone koji onemogućavaju korupciju, potkupljivanje kongresmena, u velikoj meri ograničavaju delovanje lobista i uvode striktne moralne norme u parlamentarni život Amerike.

Sve pomalo liči na staru nedoumicu o poštenom nalazaču: zašto je vest kad neko vrati izgubljeni novčanik vlasniku, umesto da bude obrnuto?? Cele protekle nedelje novoizabrani, demokratski, Kongres SAD, bilo u Senatu bilo u Predstavničkom domu, donosio je propise i zakone koji onemogućavaju korupciju, potkupljivanje kongresmena, u velikoj meri ograničavaju delovanje lobista i uvode striktne moralne norme u parlamentarni život Amerike. Petak je bio dan kada su slavili pobedu nazivajući je istorijskom i najznačajnijom etičkom reformom posle Niksonovog Votergejta.
Najzanimljivije pitanje u svemu tome, naročito kada se nabroji sve što će ubuduće biti zabranjeno, jeste: kako se uopšte moglo verovati izabranim predstavnicima naroda kad se smatrala prirodnom, a često čak po propisima ili rupama u njima i legalnom, svaka vrsta „poslaničke slabosti“ prema novcu, dobrim uslugama i uzimanje iz budžeta u korist svoje izborne pobede i potpuno zanemarivanje propisa o sukobu interesa pa se enormno“zarađivalo“ sedeći u raznim upravnim odborima.
Novim propisima, između ostalog, zabranjeno je senatorima i kongresmenima primanje poklona od pojedinaca, kompanija, lobista, ili interesnih grupa, vožnja privatnim ili kompanijskim avionima, besplatna ili po smanjenim cenama, a ukoliko se ipak na letelicu ukrcavaju moraju da je plate kao da idu nekim čarterom. Nijedan ručak, večera, ili koktel ne može da im bude plaćen bilo od lobista, bilo od interesnih grupa, kompanija i „poslovnih partera“. Ukoliko izađu – svako plaća svoje, a ako je susret poslovni onda se ne održava u restoranu već u kabinetima, kako je to objasnio senator iz Ilinoisa oštro osuđujući dosadašnju „kulturu korupcije“. I dalje – više nijedan projekat neće moći da bude predložen za finansiranje iz budžeta ukoliko se imenom i prezimenom ne odredi koji kongresmen to predlaže, zašto i koliko će to njenu lično koristiti u biračkom okrugu. Lobisti će uz to morati javnosti da otkriju svaku donaciju, svako „ulaganje“ u jednog ili grupu kongresmena koji će pokušati da se izbore za interese lobističkih klijenata. Supružnici kongresmena više neće moći zvanično da učestvuju u predizbornoj kampanji, odnosno da budu na čelu predizbornog tima. Kad jednom izgube izbore, ili iz bilo kojeg razloga ne budu više u Kongresu nijedan senator niti član Predstavničkog doma neće moći pune dve godine da bude deo lobističkog tima i – ima još.
Ovako poređane zabrane, ili kako se zvanično govori „etičke norme i pravila“, pre bi bile neka vrsta dokaza o tužnim vremenima i zebnji da će teško biti promeniti ih da nije ishod glasanja u Senatu bio 96 prema 2. Pogotovo što se znalo da su se pre glasanja iza scene lomile ruke među lobistima, kongresmenima, najneverovatnijim koalicijama interesnih grupa u nameri da se osujeti svako usvajanje takozvane moralne reforme. Naročito je bilo okršaja između kongresmena iz Demokratske, većinske i Republikanske stranke koja je većinu izgubila na novembarskim izborima posle 12 godina prednosti. Činjenica da su samo dva senatora republikanca glasala protiv, iako ih je mnogo više pretilo da će to učiniti, bio je dokaz da ipak postoji stid i sram i da niko nije želeo da se izloži preziru birača. Dva glasa protiv obrazložena su ‘nezadovoljstvom u proceduri donošenja novih propisa“.
Nezadovoljni republikanci dobili su, međutim, i opomenu iz sopstvenih redova. Ken Melman, dosadašnji predsedavajući u Republikanskom nacionalnom komitetu, posle dvogodišnjeg mandata upozorio je da izbori u novembru nisu izgubljeni samo zbog rata u Iraku, već i zbog raznih korupcionaških manira od kojih su se neki pretvorili u velike afere i završeni su zatvorom kongresmena i lobista. Prema Melmanovom mišljenju i izbori za Belu kuću 2008. mogu imati isti rezultat kao novembarski u Kongresu. U međuvremenu se otkrilo da republikanska administracija predsednika Buša pokušava da se zaštiti od mogućih novih afera naglom promenom federalnih tužilaca u većini saveznih država, za koje se smatra da su previše nezavisni. Ministar pravde smenjuje tužioce bez najave, a prema nekom dosad zaboravljenom propisu iz Patriotskog akta (protiv terorizma). Kako je to izbilo na videlo pre nekoliko dana, na pomolu je novo svedočenje ministra pred kongresnim komitetima, što najverovatnije neće imati uticaja u obrnutom smeru.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari