Moralno-političke nakaze vladaju Srbijom: Autorski tekst Milojka Pantića

Kaže pevač: „Srbima je Bog poslao svoga sina Svetog Savu da čuvaju i poštuju dično ime krsnu slavu.“ Izgleda da je Stefan Nemanja lagao kad je tvrdio da je Sava Nemanjić njegovo treće dete.

Bog je dakle imao dva, a ne kako hrišćanska religija kaže, jednog sina Isusa Hrista. S tim što Svetog Savu sasvim sigurno nije rodila Devica Marija.

Eto, takvo kleronacionalističko pomračenje uma kod velikog dela srpske društvene zajednice, dovelo je do toga da nam državu vode ratni profiteri, zločinci i moralno-političke nakaze.

Na njihovom čelu je iskompleksirani i neostvareni fudbalski huligan, a jedan od najbližih njegovih saradnika opskurni Aleksandar Vulin.

Huligan na mestu predsednika, najpre je Vulina postavio za ministra policije, a potom na mesto prvog čoveka Bezbednosno-informativne agencije BIA.

Tog i takvog Vulina je prošle nedelje Amerika stavila na crnu listu zbog toga što je umešan u transnacionalni organizovani kriminal i ilegalne operacije narkoticima.

To je neoboriv dokaz da je Srbija pretvorena u evropsku Kolumbiju što se narko-biznisa tiče, ali za razliku od te južnoameričke države koja je šefa svoje narko-mafije Eskobara ganjala, u Srbiji su na vlasti mali Eskobari koje iz zatvora edukuje šef balkanskog narko-biznisa Darko Šarić. Malo iz zatvora a malo iz svoje vile na Dedinju u koju ga svako malo puštaju sa nanogicom.

Još veći dokaz srpske društvene patologije koja na vlasti, već više od deset godina trpi mafijašku vlast jeste prošlonedeljno hapšenje Katarine Petrović, koja radi u policiji i koja nije otkrila nego samo potvrdila da je kum Aleksandra Vučića Nikola Petrović slupao auto od preko 500.000 evra i povredio dve osobe u pijanom stanju, pod dejstvom narkotika.

Umesto Petrovića, u zatvoru je završila policajka. A režimski tabloidi nijednom rečju ne pominju da Vučićev kum uživa na Mikonosu u Grčkoj.

Tragedija Srbije i jeste u tome što su uzurpatori vlasti kompletnu ekonomsku bazu društva dali u ruke svojim mafijaškim kumovima, prijateljima, rođacima i partijskim poslušnicima.

A ne tako davno, na pitanje novinarke N1 televizije, prilikom predstavljanja rezultata vlade u prethodnom periodu, da li neko od ministara oseća moralnu odgovornost za ono što se dešavalo u njihovim resorima, premijerka je začuđeno odgovorila kontrapitanjem: „Ja ne razumem, kakva moralna odgovornost?“ Članovi vlade nisu dakle ni čuli za ono što se o moralu i nemoralu uči u gimnaziji na prvom času etike. Pa evo, prva ministarko vlade, šta piše u udžbenicima:

– Nemoralno je kad Vlada angažuje firmu vašeg brata za državni posao sa karticama, ili kada se vi lično bavite biznisom koji se zove vetro energija.

– Nemoral je kada se vaš ministar kiti titulom doktora, a nije završio nijedan fakultet.

– Nemoral je kada vaš ministar kupi stan od nekoliko stotina hiljada evra, pa na pitanje odakle mu tolike pare, kaže: „Poslala mi tetka iz Kanade.“

– Nemoral je i kada funkciju ministra obavlja plagijator doktorske disertacije. Ili kada ministar sporta sedi sa vama u vladi iako je na vaše oči ukrao iz budžeta države više od milion evra.

– Kriminal je a ne nemoral kad vam je ministar zdravlja bio čovek koji je sarađivao sa Zemunskim klanom.

– Takođe, i kada je na mestu ministra za rad i socijalna pitanja sedeo bivši šofer današnje guvernerke Narodne banke. I još gore, nemoral koji izvire iz kriminala je kada vam je u vladi privredu vodio nekadašnji konobar iz Surdulice, koji je za godinu dana završio ne samo školu i fakultet već je i doktorirao

. A najveći nemoral, premijerko, jeste kad vaš poslodavac i uzurpator svega postojećeg u ovoj zemlji, gotovo svakodnevno izgovara laži kojima nadmašuje i najvećeg lažljivca na svetu Barona Minhauzena.

A možda mu vi i verujete fascinirani time sa kakvim patološkim uverenjem uzurpator priča o tome kako Srbija ima veći standard od Nemačke, kako u Nemačkoj deset a u Americi dvadeset puta češće nestaje struja nego u Srbiji.

Ili kada priča o milijardama evra koje će neko investirati kod nas i tako zaposliti celu Srbiju, zaboravljajući pritom da je nešto malo ranije tvrdio da u Srbiji nema nezaposlenih.

Sve navedeno nije samo moralna već i krivična odgovornost vaše vlade i uopšte nosioca vlasti u Srbiji. Pitanjem „kakva moralna odgovornost“ vi pokazujete da srpsku vlast čine neznalice opšte prakse koji nikada nisu čuli za Emanuela Kanta i njegov „Kategorički imperativ“, u kome kaže: „Dve stvari me ispunjavaju strahopoštovanjem, zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni.“ U Bibliji piše da su pred Bogom, ma šta to značilo, svi ljudi isti. Problem nastaje kada neki ljudi kao vaš poslodavac umisle da su oni bogovi.

Autor je urednik Sportsko-političke galaksije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.