Nije ovo „borba za političko nasleđe Zorana Đinđića“. Nije ovo stvar dnevne politike ili stranačke pripadnosti. Ovo je stvar osnovnih životnih principa, sistema vrednosti, odgovora na pitanje u kakvom društvu želimo da živimo.
Odgovora na pitanje da li možete u istoj rečenici optužiti Zorana Đinđića da je angažovao kriminalce da sa fantomkama na glavi uhapse predsednika Jugoslavije i reći da ćete vi biti ti koji ćete mu podići spomenik.
Sve što je urađeno u znak sećanja na Zorana Đinđića – plato i bulevar u Beogradu, spomen ploča na zgradi u kojoj je živeo, ulice i trgovi koji nose njegovo ime širom Srbije – urađeno je uz protivljenje i demonstracije onih koji se danas predstavljaju da su nešto što nisu. recimo, 2007. godine je osujećena naša namera da se „Staklenac“ sruši i da se na celom tom prostoru sazida Gradska galerija i u okviru nje spomenik Đinđiću. Kada je došao na vlast prinudnom upravom u Beogradu 2013. godine, Vučićev režim stopirao je našu inicijativu, podnetu na desetogodišnjicu ubistva, da mu se podigne spomenik. To je istina.
Zato je ovo mnogo više od pitanja da li oni koji su ga prezirali i proganjali dok je bio živ i obračunavali se sa njim nakon što je ubijen, treba da mu podižu spomenik.
Zoran se borio za demokratiju, za moderno, uređeno društvo, jake institucije. Borio se protiv autokratije, gušenja sloboda, bezvlašća, straha i nasilja. Borio se protiv Šešelja, Nikolića i Vučića. Onakvih kakvi su bili i onakvih kakvi su danas.
Znamo da oni to ne razumeju. A znamo i da mi ne smemo zaboraviti.
Moramo pamtiti bojkotovanje komemorativne sednice Skupštine nakon ubistva, moramo pamtiti Vučićevo prelepljivanje Bulevara Zorana Đinđića natpisom Bulevar Ratka Mladića, moramo pamtiti Nikolićeve najave ubistva i iseljavanja iz ulice samo zato što nosi Đinđićevo ime. Moramo pamtiti Vučićeve klevete o saradnji sa mafijom, koje se ponavljaju i danas, u istoj rečenici u kojoj se najavljuje podizanje spomenika. Moramo pamtiti uvrede, hajku koja se protiv Đinđića vodila, stvaranje atmosfere u kojoj je bilo moguće ubiti premijera na ulazu u Vladu.
To moramo pamtiti. Ne zbog ličnih ili stranačkih odnosa, ne zbog sujete, ne zbog političkih poena. To moramo pamtiti zbog toga što je Đinđić životom platio svoju borbu protiv onoga što oni koji su danas na vlasti rade, čak i kada govore o podizanju spomenika – samovolje, demagogije, verbalnog nasilja, kršenja procedura i propisa, preziranja struke. To moramo pamtiti, jer time pamtimo njegovu hrabrost, političku i ličnu.
Zato ne smemo da zaboravimo, ma koliko to oni želeli i ma koliko se oni trudili da zaboravimo.
Autor je predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Beograda
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
