Moskva prokockala šansu na Pacifiku

Ali, Rusija tek sada počinje da shvata da je potrebno da aktivnije štiti svoje nacionalne interese u regionu Pacifika, a problem se krije u pogrešnom pristupu Moskve. Ilustracije radi, nedavni vojni manevri Kine u Žutom moru podudarili su se s vežbama ruskih oružanih snaga pod nazivom „Vastok 2010“, koje su održane na Etorofuu, najvećem ostrvu među Severnim teritorijama Japana koje je okupirala Rusija. U toj akciji učestvovalo je više od 20.000 vojnika.

Rusija je protivzakonitu okupaciju Kurilskih ostrva započela 18. avgusta 1945, tri dana pošto je Japan prihvatio Postdamsku deklaraciju (dokument u kojem su navedeni uslovi za kapitulaciju te države), kojom je okončan rat na Pacifiku. Uprkos svemu, Staljinova Crvena armija je okupirala južni Karafuto (ili južni Sahalin), kao i ostrva Etorofu, Kunaširi, Šikotan i Habomaj, koja nikada pre nisu bila u sastavu Ruskog carstva, niti Sovjetskog Saveza. Štaviše, Donji dom ruske Dume je ove godine usvojio rezoluciju kojom se 2. septembar proglašava za godišnjicu „istinskog“ kraja Drugog svetskog rata, jer je tog dana Sovjetski Savez porazio Japan, što predstavlja pokušaj da se dovede u pitanje tvrdnja Japana da je okupacija ostrva izvršena posle Drugog svetskog rata.

Prilikom posete luci Vladivostok, koja se nalazi u Aziji, Medvedev je objavio da društveni ekonomski napredak ruskog Dalekog istoka predstavlja nacionalni prioritet. Ipak, zbog protivzakonite okupacije japanske teritorije Rusija ne može da računa na pomoć Japana u ostvarenju tog ambicioznog cilja, što ostavlja „odrešene ruke“ Kini da uspostavi dominaciju u regionu.

Stiče se utisak da čak i Vlada Japana, koja je kratkovida kada je reč o strateškim interesima, uviđa da je potrebno da Rusija odigra neku ulogu prilikom uspostavljanja novog odnosa snaga u Aziji. U tom kontekstu, pojavili su se navodi da administracija premijera Naotoa Kana pokušava da unapredi saradnju s Rusijom tako što će imenovati Jukija Hatojamu, njegovog prethodnika na toj funkciji, za ambasadora u Rusiji. Jukio Hatojama je unuk premijera Ičira Hatojame, koji je 19. oktobra 1956. potpisao deklaraciju sa Sovjetskim Savezom, što je označilo zvanično obnavljanje diplomatskih odnosa dveju država i omogućilo Japanu da se pridruži UN. Mada sporazumom nije rešen teritorijalni spor, potpisnici su se saglasili da pokrenu pregovore o detaljima novog dokumenta kojim bi se Sovjetski Savez obavezao da će vratiti ostrva Šikotan i Habomaj, dok je ostalo neizvesno kakav će status imati Etorofu i Kunaširi.

Javno mnjenje u Japanu već decenijama tvrdi da sva četiri ostrva pripadaju Japanu i da neće biti istinskog mira dok Rusija ne vrati Etorofu, Kunaširi, Šikotan i Habomaj. Imenovanje Hatojame za ambasadora u Moskvi izazvalo bi oštre kritike budući da je njegov deda pristao na mirovni sporazum koji je podrazumevao vraćanje samo dva ostrva pod kontrolu Japana i mnogi Japanci strahuju da će unuk biti spreman da pristane na slične nepravične dogovore. Stoga, imenovanje ambasadora ne bi nikada trebalo da predstavlja političke trikove, naročito kada je reč o slanju diplomatskih predstavnika u države koje su značajne za uspostavljanje novog odnosa snaga u Aziji.

Uspostavljanje normalnih bilateralnih odnosa predstavlja jedini osnov za uspostavljanje saradnje između dveju država kako bi se uspostavio nov i trajan odnos snaga u Aziji. Imajući u vidu njegove poteze iz prošlosti, ruski premijer Vladimir Putin neće se suočiti s protivljenjem nacionalista, kao što je to bio slučaj s Jeljcinom, ukoliko bude nastojao da postigne sporazum na osnovu kojeg će Japan ponovo uspostaviti kontrolu nad Severnim teritorijama. Ostaje pitanje da li ima stratešku viziju da to učini.

Autorka je bivša ministarka odbrane Japana