Motivi koji sramote rad profesora Miloja V. Vasića

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Svaka vam čast!

2. Senzacionalan naslov za ovu temu. Autor/i teksta iskoristili su priliku da kriticki pristupe izvanredno uradjenoj postanskoj marki, kako bi izneli aktuelne i opravdane naucne stavove. Medjutim, zaboravljaju da rad iz ove serije postanskih maraka, koje obelezavaju znamenite licnosti, ponajvise je uslovljen verodostojnim portretom – sto je ovde i ucinjeno, a, potom, da prateci elementi kompozicije ne moraju nuzno da ukazuju na rad predstavljenog, vec na njegovo zanimanje i profesiju. Umetnicka improvizacija „vincanskog pisma“ u ovom slucaju je apsolutno opravdana. Sem autenticnosti portreta M.Vasica nigde nije zacrtano da prateci motivi moraju da autenticno oslikavaju njegove pronalaske.. Oni nedvosmisleno docaravaju Vasicevo zanimanje. Gledajuci marku i neznalci jasno percipiraju da je reč o arheologu, sto pretpostavljam da i jeste namera autora marke. Da je rec o naucnoj diskusiji koja razmatra ulogu Vasica spram pseudoarheoloskih tvrdnji, navedeni tekst bi bio pun pogodak..

   1. Znate kako, „vinčansko pismo“ sugeriše posmatraču da je u pitanju arheolog na isti način na koji bi crtež jednoroga upućivao na to da je reč o zoologu. Da postoje {i pismo i jednorog), pomenute struke bi se njima bavile.
      Budući da ne postoje, logičniji bi bio izbor vinčanskih figurina, posuda itd.
      Pozdrav.

      1. Gospodine, sumnja da jednorog ne postoji je opravdana, kao i sumnja da „Elohim Diaz“ nije Vase ime prema rodnom listu, u narodu bi rekli da nije krsteno ime. Medjutim, Vas komentar i dalje ima komunikativnu funkciju.
         Navedeni tekst iznosi korisne informacije, ali se podtekst svodi na koriscenje umetnicki kreirane pozadine postanske marke, kao uvertire u opravdane naucne diskusije. Dakle, sve sto se zeli naucno istaci u ozbiljnim raspravama unutar institucija, trebalo bi to reci smelo i gromoglasno (uz ime i prezime govornika) medju strucnjacima, ne zalazeci maliciozno u druge sfere. Ovde imamo senzacionalan, gotovo tabloidski naslov, uz tekst koji se rasplinjava i odlazi do tzv.piramida, Kalemegdana itd.

3. Zamolio bih Vas da stavite moj prethodni komentar. Hvala.

4. Dovođenje jedne prigodne poštanske marke u istu ravan s ugrožavanjem Kalemegdanske tvrđave ili s takozvanim „bosanskim piramidama“ pseudoarheologa i lokalnog opsenara, Semira Osmanagića, u najmanju ruku navodi me da posumnjam u dobronamernost vaše kritike. Šta god da je prava pobuda saopštenja povodom poštanske marke u čast Miloja M.Vasića, uveren sam da će jedini rezultat te akcije biti neprijatnost koju ste naneli meni i ljudima koji su učestvovali u realizaciji ovog izdanja, kao i nešto bolja prodaja poštanske marke na koju ste, senzacionalističkom objavom skrenuli pažnju. Odeljenju Srbijamarka takav marketing nije potreban ali hvala vam u svakom slučaju…
   B.Savić, autor likovnog rešenja poštanske marke izdate povodom 150 godina od rođenja Miloja M. Vasića.

5. Samo neko ko je ozbiljno upućen u arheologije (i neupućen u filateliju) u prilici je da u jednu poštansku marku učita sadržaje kakve ste naveli u vašem protestnom saopštenju. Svako drugi, ko nije unapred revoltiran zbog, kako navodite, „sistematskog zanemarivanja stanovišta struke čak i od strane najviših državnih činovnika“, gledaće na ovu poštansku marku kao na malu počast našem velikom naučniku.
   S druge strane, sasvim je sigurno da pogrešno napisano srednej slovo u imenu Miloja M. Vasića (a ne Miloja V.Vasića, kako stoji u naslovi članka u magazinu Danas), neće pomoći u širenju naučne istine niti odavanju počasti osnivaču moderne srpske arheologije. Ne znam da li je po sredi omaška autora teksta ili redakcije Danasa. Budući da nisam opterećen nikakvom političkom agendom, sklon sam da verujem da vaša omaška nije rezltat želje da osramotite lik i delo Miloja Vasića ali i da šteta koja proizlazi iz ove dezimformacije premašuje potencijalnu „sramotu“ koja je prema vašem sudu učinjena zbog sadražaja koji ste učitali u moj rad.

6. Svaka struka u svojim najužim esnafskim krugovima poseduje povišenu senzitivnost na pojedine zablude koje su rasprostranjene u javnosti a vezane za njihovu specijalnost. Primera radi, autor saopštenja, poštansku marku pogrešno naziva „markica“ što se u krugovima filatelista smatra bezmalo uvredljivim neznanjem. Ovaj pogrešan naziv za poštanku marku veoma često koristi se van filatelističkih krugova i to ponajviše zbog njenih sićušnih dimenzija. To je ujedno i razlog iz kojeg poštanska marka nije pogodna za kompleksnije sadržine bilo da se one tiču arheologije ili bilo koje druge sfere nauke i kulture.
   Centralni i najvažniji motiv, svake od tri marke iz ove serije, čine portreti znamenitih ličnosti. Slikovnu pozadinu portreta, koncipirao sam prvenstveno kao dekorativnu vinjetu, „likovnu čipku“, koja bi u najboljem slučaju trebalo da simbolizuje oblast koja se vezuje za portretisanog naučnika. Na sličan način, portret Slobodana Jovanovića iz iste serije, uokviren je arabeskom sačinjenom od raznobojnih knjiga čiji naslovi, zbog minijaturnih dimenzija marke, ne mogu da se utvrde. To svakako nije sramoćenje njegovog stvaralaštva, već simbolično korišćenje motiva koji odgovaraju celini likovne kompozicije.
   Ukoliko bilo koga na odeljenju za arheologiju zanima: Ni ja kao autor likovnog rešenja, niti bilo ko ko je odgovoran za ovo izdanje poštanske marke, nije pristalica teorije o takozvanom vinčanskom pismu niti je imao nameru da preko prigodne poštanske marke popularizuje nenaučne ideje…

7. Slučajno ili namerno, u saopštenju nije spomenuta figurina koja dominira vinjetom. Pored toga što u skulptorskom pogledu spada među najatraktivnije, radi se o verovatno, svetskoj javnosti, najpoznatijem primeru Vinčanske skulpture. Po sredi je jedan od retkih artefakta s prostora Srbije koji je izložen u Britanskom muzeju. Na zvaničnom sajtu muzeja, pod muzejskim brojem 1939,0704.1 posvećena joj je zasebna starnica. Kao godina prispeća navodi se 1939. Vreme kada je Vasić bio dominantni autoritet srpske arheologije. Sam Vasić, ovu ili neku veoma sličnu figurinu, skicirao je u jednom od svojih dnevnika iskopavanja. Svetski prepoznatljiva i priznata kao neodvojivi deo vinčanskog nasleđa za čije otkriće dugujemo M.Vasiću ona je izabrana kao njegov atribut na ovoj kompoziciji i postavljena tik uz portret. Treći plan kompozcije, koji se u tekstu jedino razmatra, trebalo je da ima prvenstveno dekorativnu ulogu i formalno poveže portret s figurinom.
   B.Savić, autor likovnog rešenja poštanske marke izdate povodom 150 godina od rođenja Miloja M. Vasića.