Možda je predsednik izgradio i Akropolj: Srđan Milivojević povodom tvrdnje da je Vučić podigao Hram Svetog Save

„Ali, tata, pa ko zna kako se pravi to buduće čudo antičkog sveta?“ zbunjeno je upitao Vespazijanov sin Tit.

„Zovite mi Vučića!“: zagrmeo je car.

„Vučića? Onog što je sagradio Akropolj! Zar neko sme da se usudi njega da pozove. Makar bio i rimski car“: šaputali su senatori i konzuli moćne imperije.

„Zovite ga! Molite ga. Kumite. Platite koliko traži, samo mi ga dovedite, ne pitam za cenu“: sa velikim uzdahom kazao je Vespazijan, sedajući na presto.

Uskoro su se čitavim Rimskim carstvom prolamale sledeće komande: „Car zove Vučića! Pozovite Vučića, neka se Vučić javi caru! Dovedite Vučića na belom konju!“

Daleko od Rima, u miru afričke pustinje, pod senkom Keopsove piramide, Vulin je hvatao beleške, dok je Vučić zagledan u Sfingu lagano diktirao: „Onda sam ja faraonu Keopsu na vrelom pustinjskom pesku, štapom nacrtao gde će biti njegova piramida. Onim štapom koji je Mojsije posle koristio, dok je svoj narod vodio ka obećanoj zemlji, a ja sam ga, krijući se iza zapaljenog grma kupine, povremeno savetovao kojim putem da ide…“

Iznenada Vulin zastade. Iz daleka kao eho dopirao je neki moćan glas: „Car Tit zove Vučića!“

„Drug Stari zove Vučića! Zar taj ne treba da se rodi tek za 1.900 godina? Možda haluciniram od vrućine?“: pomislio je zapanjeni Vulin.

„Vuline, slušaš li ti mene?!!!“ zagrmela je pustinja, dok je fijuk biča parao vreli pustinjski vazduh.

„Tačno ja nema sa kim da radim. Uh, uh… Kako ću ja sa ovim nesposobnjakovićima da menjam svet? Uh, uh… Ma Tacita ima da dovedem da hvata moje beleške, ovo je sve nesposobno. U sebi vrišti Vuline!“: u napadu besa histerisao je Vučić, snažno zamahujući bičem.

„Jao, bravo, šefe, tu me udarite, baš tu me je svrbelo, bravo i po leđima, bravo, tako je, tu, tu, to je dobro za išijas, jao, jao, baš je dobro, jao kako ste samo pogodili pravo mesto, jao!“

Tog časa, u oblaku prašine, konjanik sa zapenušalim konjem dojaha do Vučića.

Ovaj, takođe sa penom na ustima, na tren zastade u vaspitnim merama prema Vulinu.

„Je l si ti Vučić? Car te traži!“

„Samo jedan na svetu može biti Vučić. Careva je bilo i biće, al’ Vučić je samo jedan, jedini i neponovljiv!“…

Školsko zvono oglasi se reskim zvukom. Marjan Rističević, prenut iz najslađeg sna poče po klupi da traži taster za glasanje.

„Za koji zakon glasamo?“: sav bunovan, pitao je Marjan.

Atlagić ga munu u rebra: „Budi Bog, ovaj mislim Vučić, s tobom, Marjane. Razbudi se, čoveče, na predavanju smo na Akademiji za mlade lidere SNS, a ne u Skupštini na glasanju.“

Ravnomerni glas predavača na Akademiji, na kom bi mu pozavidela i Marina Raguš, prekide Atlagića: „Dragi polaznici Akademije, današnje predavanje o neimarskim uspesima Aleksandra Vučić u antičkom svetu je završeno. U subotu ćete imati kolokvijum na temu kako je Aleksandar Vučić prvi u istoriji hodao po vodi, 700 godina pre Isusa, a večeras obavezno pogledajte Ćirilicu i sve o tome kako je Aleksandar Vučić sagradio Hram Svetog Save.

Primetno je da se prethodni režim u poslednje vreme služi beskrupuloznim lažima da je davne 1935. godine položen kamen temeljac za Hram Svetog Save i da su navodno zbog izbijanja Drugog svetskog rata svi radovi obustavljeni.

Oni u svojim besprizornim lažima idu tako daleko da tvrde da je patrijarh German osveštao izgrađene temelje hrama 30. aprila 1985. godine i tom prilikom položio povelju o nastavku radova a ne, u to vreme, petnestogodišnji Aleksandar Vučić. Još bez imalo stida lažu da su od 1985. do 1991. sanirani i osposobljeni svi temelji i zidovi od cigle izgrađeni pre Drugog svetskog rata. Svi znamo da su radovi prekinuti jer je Žuti režim od 1991. do 2000. zagovarao politiku Velike Srbije dok se Aleksandar Vučić borio da im objasni da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji.

Koliko je samo molebana lično Vučić organizovao ispred Hrama Svetog Save moleći se da se osumnjičeni za ratne zločine urazume i sami predaju Haškom tribunalu, koliko se samo puta među golim zidovima Hrama molio za prava LGBT populacije.

Najveća pauza u izgradnji Hrama Svetog Save bila je 1999. kada se Srbija oporavljala od NATO bombardovanja a Vučić od išijasa koji je dobio kad je na peti sprat useljavao stvari u stan od dva ara koji je dobio u zamenu za Gračanicu koju mu je lično deda ostavio. Svi znamo da zbog politike sankcija za koje je kriv Žuti režim tada nije bilo struje, pa nije mogao da koristi lift, već je stvari lično nosio.

Ah, kako se sve naš predsednik nije mučio za naš napaćeni narod na Kosovu i Metohiji…“

Predavač se namah zaguši suzama a onda nastavi:

„Aprila 2000. godine, Sveti arhijerejski sinod SPC doneo je odluku da se nastavi sa radovima na dovršetku Hrama. Po blagoslovu njegove svetosti patrijarha srpskog Pavla, jula 2001. godine osnovan je konzorcijum za izgradnju Hrama, pod pokroviteljstvom dr Zorana Đinđića. Ako ste zaboravili, to je onaj zbog čijeg ubistva se Aleksandar Vučić napio od sreće a premijeru Đindiću je i opelo održano u tom Hramu koji je Vučić završio kad je došao na vlast. E sad ako me pitate kako je to moguće, gledajte ‘Ćirilicu’, objasniće vam Vučić lično. A ako vam nešto nije jasno, vratiće vas Vučić i na glagoljicu pa ima sve da razumete!“

Vreme je da se štrajk u klinici „Laza Lazarević“ što pre okonča. Jer dok lekari štrajkuju, izgleda da je kod državnog pacijenta No 1 bolest ozbiljno uznapredovala!

Ljudi, hajde da ga izlečimo. I njega i Srbiju!

Doktori, zovu nas ulice!

Autor je narodni poslanik Demokratske stranke

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.