Foto: Beta/Dragan GojićGrickajući polako poslednju trećinu života postajem u najboljem slučaju konstruktivni pesimista. Vešto izbegavam poziciju zlobnog namćora ili nadmenog pesimiste kome je jedino važno pumpanje sopstvenog ega kroz apostolsko moralisanje i gušenje bilo kakvog entuzijazma. Za njih takve, svako mladalačko talasanje je pretnja i opasna mogućnost da bi nove boje mogle prekriti sveopšte sivilo koje tako dobro stoji beskorisnoj starosti.
Hajmo da ponovimo rečenicu pozajmljenu iz estradne self-help psihologije-može biti samo bolje! Da, posle ovih izbora može biti samo bolje… ili ostaje isto.
Eto jednostavnog, ali logičnog razloga za oprezni optimizam. Ako posle izbora ne dođe do promena, ostaće sve isto, odnosno propadaćemo onom brzinom kojom Srbija ne staje ili ne sme da stane već čitavu deceniju. Dakle, na istom smo, izbora kao da nije ni bilo.
Da bi do promena došlo neophodno je da svi oni koji su nezadovoljni stanjem u državi glasaju za liste koje u svom nazivu nemaju imena nosioca vlasti. Drugi korak ka zadatom cilju jeste stvaranje nove skupštinske većine bez poslanika SNS-a prvi put posle jedanaest godina. Ta nova većina biće ili novi početak ili barem šansa za novi početak.
U ovoj fazi predizborne kampanje u fokus ne treba stavljati opozicione lidere, poslaničke kandidate ili javne ličnosti, već one građane koji se i dalje dvoume, vagaju ili odbijaju da priznaju sebi da su prirodni deo političke zajednice koja želi normalnu, uređenu i pristojnu Srbiju. Ti građani još uvek nisu aktivni učesnici političkog procesa iz iracionalno-emotivnih razloga i teško ih je pokrenuti argumentima i logikom.
Šta je razlog njihove pasivnosti?
Oni su iznevereni, rezignirani i razočarani. Ta izneverenost je prošla fazu gneva i pretvorila se u malignu nepoverljivost, destruktivnu malicioznost i dobrovoljno samootuđenje. Ključno je probiti tu emocionalnu barijeru! To je glavni zadatak opozicije!
Kako?
Jedan od načina je razbiti mantru koja počiva na dve premise.
Prva je da je promena nemoguća, da je utakmica nameštena, da se rezultat unapred zna.
Druga je, a na njoj Vučić aktivno radi godinama, da o njegovom odlasku ne odlučuje niko drugi do njega samog.
Njegova mržnja prema demokratiji je tolika da potire njene temeljne principe, pa i princip smenjivosti vlasti određen voljom naroda.
Ne! U njegovom svetu o svemu, ali bukvalno o svemu, odlučuje samo on!
Ne narod, ne institucije, ne izbori.
On odlučuje ne samo o prošlosti koju određuje po svom nahođenju, krivotvori je, zloupotrebljava i skrnavi, ne samo o sadašnjosti koju narodu predstavlja kroz iskrivljeno ogledalo, već projektuje i našu budućnost u skladu sa svojim planovima i ambicijama.
To nas čini trostrukim robovima. Robujemo lažnoj prošlosti, falsifikovanoj sadašnjosti i budućnosti koju nam projektuje i stvara narcisoidni egomanijak.
To je alarm za buđenje, a ne razlog za depresivnost!
Srbiju najbolje opisuju naslovi Dostojevskog. Njen vladar je okružen zlim dusima, kockarima i idiotima, njihovi zločini ostaju bez kazne, dok smo mi poniženi i uvređeni, jadni ljudi koji ispisuju svoje živote kao zapise iz mrtvog doma.
Osvestimo se! On je na našem posnom životu napravio masnu političku karijeru. Vreme je za buđenje! Vreme je za akciju!
Nije njih mnogo, nego je nas u stroju malo. Vreme je da popunimo redove sa onima koji su se samoizolovali i kao pojedinci bili laka meta za neometanu manipulaciju.
Oni su do sada bili žrtve Vučićevih apologeta koji služe za glorifikaciju i idealizaciju vođe i bestidnu demonizaciju i dehumanizaciju njegovih protivnika.
To je njegova poslednja linija odbrane, politička bižuterija u liku i delu bivših košarkaških legendi koji su u nekoj vrsti propagandnog hadžiluka tokom kojeg blato u romskom naselju prekrivaju predizbornim asfaltom, dok za skidanje blata na njihovom obrazu nauka još nije izmislila sredstvo. To su vaške na smokvinom listu režima koji pristaju na to da taj list narodu prikažu kao čudesnu šumu.
Vi ne zaslužujete da budete njihove žrtve, već njihove sudije. Optužnica je već napisana, presudu donesite na biračkom mestu.
Još jednom – može biti samo bolje.
Ako izađemo iz tog začaranog kruga gde istinu pokušavaju da zamene prividom i gde se beskrajnim ponavljanjem stereotipa oblikuje i kvari duh društva, možemo da zaslužimo novu šansu, možemo da dobijemo novi početak.
Srbija mora da stane, jer je krenula stranputicom, slepim kolosekom, juri ka litici brzinom slobodnog pada. Kada se krećete u pogrešnom smeru, prvo stanete, orijentišete se, razmislite i krenete drugim putem ka željenoj destinaciji. Srbija mora da stane da bi se vratila sebi. A da Srbija stane, većina mora da ustane. Ustanite i glasajte. Ovog puta je zaista jednostavno, jer nemate šta da izgubite.
Ako ne uspemo, ostaće isto. Ali, ako uspemo, vredi biti deo toga, deo promena, deo pobede.
Zaista, ako izađete i glasate, može biti samo bolje, a onda najbolje tek dolazi!
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
