Može li primer SAD pomoći Srbiji

Ostavite komentar


    1. Slažem se. Pogledajte Vučićevu kamarili. Sve sami prekodrinac. Novi ličko-bosansko-hercegovačko-crnogorski osvajači dedinja i pljačkaši Srbije.

    2. Nije to tako samo od 1990. Vec od 1916. Godine, kada je prelomljen Prvi svetski rat, i kad su Englezi i Francuzi iscrtali karte za podelu teritorija na kojima su ziveli narodi pod okupacijom bivseg Osmanskog carstva. Cak i oni koji su imali nezavisne drzave kao Kraljevina Srbija.
      Jos od tada smo umesto da zivimo u Kraljevini Srbije, naterani od zapadnih sila da napravimo Jugoslaviju. A, u toj Jugoslaviji ubacivali su nam svoje trojanske konje, rodjene izvan granica Srbije,iz nekadasnjeg K Und K carstva, koji su nam uveli unutrasnju okupaciji. Tako je na vlasti uglavnom mogao da bude svako, ko nije rodjen u Srbiji, ili nije bio Srbin iako je rodjen ovde. U tome su najgori Crnogorci, koje su najgore instrumentalizovali Britanci, nacija zasnovana iskljucivo na politickim temeljima, bez svog jezika, vere i nacije. Gotovo da nema vlasti u Srbiji koju nisu okupirali Crnogorci, od filatelistickog saveza do direktora najvaznijih kompanija, ministara, predsednika opstina, republike i ko zna sve sta.
      Za Srbiju je vazno da njenim kapitalom UPRAVLJAJU oni ciji su ne samo roditelji, vec i babe i dede, para babe i dede, i cukun babe i cikun dede rodjeni u SRBIJI. A, svi ostali mogu da zive i rade ovde slobodno u skladu sa normama koje propisuju nasi zakoni. Ko im brani, samo ne prihvatamo da vladaju nama i da nam komanduju, jer zbog toga srpska deca beze iz rodjene zemlje, i ne vide perspektivu tamo gde su se rodili. Ne ide to da dodju gosti i isteraju DOMACINE. To niko ne dozvoljava, samo su naivni Srbi gledajuci da ugode svakom ugrozili sopstvenu egzistenciju.

    1. Čitam ove komentare i nimalo se ne čudim. Svaki onaj koji je ovde prispeo iz Čipuljica, Lijeve Rijeke, Knina, Tuzle … i zajašio policiju, funkciju ili funkcijicu ima da pljuje svakog ko upita ko može i sme da upravlja Srbijom. Neka neki stanovnik ode i useli se u BiH, Hrvatsku, R. Srpsku, Montenegro, Makedoniju, pa neka ga tamo neko predloži i izabere za nešto u vlasti.

  1. Zanimljivo, ali, na zalost, netacno. Arnold Svarceneger, rodjen u Austriji, „dogurao“ do guvernera Kalifornije…

    1. Misi u pravu. G Milun tačno i odlično piše. Guverner nije isto što i predsednik Amerike.

  2. Odličan tekst i živa istina. Koliko god želeli da zvučimo moderno, otvoreno i kosmopolitski, ne možemo da zanemarimo činjenicu da se tek nakon bar jedne generacije u ljudima rađa empatija prema zemlji i ljudima koji u njoj žive…pa ne treba valjda davati kućnu kasu i sve tapije čoveku koji je u nju ušao pre nedelju dana (i to možda privremeno)

  3. Ovo uopšte nije tačno. Na primer, sadašnja senatorka sa Havaja, Mejzi Hirono je rodjena u Japanu; takodje, sadašnja predstavnica u Predstavničkom domu Rašida Tlaib je rodjena u Somaliji i naturalizovani je SAD državljanin. Primera ima mnogo. Uzgred, autor brka Kongres i Predstavnički dom–Kongres obuhvata Predstavnički Dom i Senat.

    1. Da, ali sadasnji predsednik SAD Tramp je rodjen u Americi. I prethodni, iako sa kenijskim korenima rodjen je u Americi. I onaj pre njega i onaj pre njega.
      Po americkim zakonima funkcioner vlasti mora da zivi u SAD 25 godina neprekidno pre postavljenja na funkciju. Ne moze kao kod nas imati dvojno drzavljanstvo, dva ili vise prebivalista i biti drzavni funkcioner. Kod Amerikanaca kada se zaposlite kod jednog poslodavca-drzave, ne mozete raditi za drugog-drugu drzavu. To se tamo tretira kao neprijateljska delatnost i veleizdaja, i kaznjava se, cak i elektricon stolicom. Kod nas je to nepisana praksa, i nagradjuje se debelom platom na drzavnoj kasi.

  4. To se odnosi SAMO na predsednika SAD, a ne na članove Kongresa. Nije teško proveriti koliko je stranorodjenih senatora itd kroz američku istoriju. Vrlo neozbiljan tekst.

    1. Vrlo ozbiljan i istinit tekst koji vas je ocigledno zasvrbeo.
      Riba smrdi od glave a Amerikanci bar teoretski ne dozvoljavaju da glava bude uvezena. Zato su im poturili Obamu da ih unistava, sada sa Trampom i imaju neku sansu, mi sa Vucicem nikakvu.

  5. Srbija ima dvehiljadegodišnju kulturu?!! Prvi put ovo čujem, mora da sam nešto propustio na času. A inače, imamo običaj da se (opravdano) smejemo Hrvatima kad se urče svojom „tisućljetnom kulturom“…
    Ceo tekst je inače, ukratko rečeno, gomila gluposti i uobičajenog jadikovanja kako su za sve srske probleme uvek krivi neki drugi, a između ostalog, i oni koji nisu „autohtoni domoroci“.
    Srbija jeste nedovršena država, ali ne zato što Srbijom ne vladaju „autohtoni domoroci“nego prosto zato što Srbi već više od 200 godina nisu u stanju da naprave sebi savremenu i funkcionalnu državu. A nisu u stanju zato što je Srbija i zaostalo patrijarhalno društvo, koje robuje mitovima i živi u nekakvoj slavnoj prošlosti za koju niko osim Srba nije čuo.
    Ne može biti napretka i sreće u društvu gde imaš loš i iskvaren sistem vrednosti i gde je mentalitet takav da je svaka prečica dozvoljena a najbolje uspeva onaj ko se najglasnije dere „drž’te lopova!“
    Ali nema to nikakve veze ko je s koje strane Drine rođen. Slažem se da u Srbiji, naročito u Beogradu i Novom Sadu, još od 1945. postoje razni bosanski, krajiški, lički, crnogorski, hercegovački i drugi plemensko-zavičajni lobiji koji rade isključivo u korist svojih uglavnom ne preterano sposobnih ni društveno korisnih pripadnika. To svakako jeste veliki problem, ali ne i najveći. To je samo jedan od simptoma teške bolesti srpskog društva, ali nikako njen uzrok!
    Uzgred, da ne bude zabune, rođen sam na „dobroj“ stani Drine…

    1. Mislite da nije najveci problem kada vam stanar koga ste pustili u sobu preuzme domacinstvo????
      Upravo to jeste najveci problem.

    1. Zorane, otrči časkom u tvoju postojbinu. Srbe dele Srbi sa dve domovine, a ne Srbi starosedeoci!

  6. Uopste ne razumem poentu teksta.
    Prvo, neprecizan je: U Americi jedino predsednik mora da bude rodjen kao americki drzavljanin (ne mora da bude u Americi, Ted Cruz je rodjen u Kanadi, a i McCain u Panami).
    Drugo, diskriminisuci je. Pa sta ako je neko rodjen van Srbije (a nije, Vucic je rodjen u Beogradu, a Milosevic u Pozarevcu, dakle i po Americkim pravilima, ispunjavali su uslove da se kandiduju.

    1. Miroslave, obrnuto je u Americi od ovoga što tvrdite. Predednik SAD mora da bude rođen „na tlu Amerike“. Ne mora da bude, u tom trenutku, državljanin SAD. Mora samo da ima krštenicu koju je izdala američka država. Dakle beba emigranata, od kojih ni jedno nema američko državljanstvo može da postane Predsednik SAD. Zašto? Jer ti rođenje na tlu te zemlje (krštenica) daje pravo da, kad postaneš punoletan, dobiješ državljansto. Naravno ako ga zatražiš. I ne može taj zahtev biti odbijen. Ova dvojca koje pominjete, iako su se rodili sa državljanstvom, od roditelja američkih državljana, ne mogu da se kandiduju za predsednika SAD. Jer su im krštenice iz Kanade i Paname. Sličan zakon je imala Kraljevina Jugoslavija. Kada je 1945. u Londonu trebalo da se rodi sin Kralja Petra II, Aleksandar, britanski parlament je hotelsku sobu u kojoj se rodio zakon proglasilo za teritoriju Kraljevine Jugoslavije. Na nakoliko dana dok se Kraljica Aleksandra ne porodi. Time je Aleksandar dobio krštenicu Jugoslavije. Da se ona porodila u bolnici imao bi krštenicu Velike Britanije i ne bi mogao da nasledi Krunu. Po tadašnjem zakonu. Takav i dalje važi u SAD.

  7. Bravo za opservaciju i hrabrost da se kaze istina. Srbiju su zajahali dosljaci kojima ona apsolutno nista ne znaci, otuda i rasprodaja svega i bezanje omladine od „usrecitelja“.

  8. Da pomognem raspravu u vezi sa uslovima koje Ustav USA zahteva od kandidata za kongresmene, senatore i izvršnu vlast. Citiram:
    „Odeljak 2. 1. Predstavnički dom čine članovi koje svake druge godine bira narod pojedinih država, a u svakoj pojedinoj državi birači treba da imaju svojstva koja se traže od članova izbornog tela, najbrojnije grane državnog zakonodavnog tela. 2. Niko ne može da bude izabran za člana Predstavničkog doma ako nije navršio dvadeset pet godina života i nije bio sedam godina građanin Sjedinjenih Država, i ko u vreme izbora nije stanovnik države u kojoj se bira.
    3. Niko ne može da bude senator ko nije navršio trideset godina života i ko nije devet godina bio građanin Sjedinjenih Država, i ko u vreme izbora nije stanovnik države za koju se bira.
    4. Niko sem građanina domoroca ili građanina Sjedinjenih Država ne može u vreme donošenja ovog Ustava da bude biran na položaj predsednika; niko ne može da bude biran na taj položaj ako nije napunio trideset pet godina života i ako tokom četrnaest godina nije bio stanovnik Sjedinjenih Država.
    6. Predsednik u utvrđenim rokovima prima naknadu za svoju službu, a ona se ne može ni povećati ni smanjiti u toku perioda za koji je izabran; za to vreme on ne sme da prima nikakvu drugu nagradu od Sjedinjenih Država ili od bilo koje države.
    Amdman 14 Odeljak 4. Punovažnost državnog duga Sjedinjenih Država, zakonom odobrenog, uključujući obaveze u obliku penzija i nagrada za službu ugušivanja ustanka i pobuna, ne dovodi se u pitanje. Ali, ni Sjedinjene Države ni ma koja od država ne mogu primiti na sebe niti da plate bilo kakav dug ili obavezu stvorenu u cilju pomaganja ustanka ili pobune protiv Sjedinjenih Država, ili bilo kakav zahtev za naknadu štete zbog gubitka ili oslobođenja robova: svi takvi dugovi, obaveze i potraživanja smatraju se nezakonitim i ništavnim.
    Kvalifikacije potrebne za mesto predsednika SAD-a
    Starosni uslovi i uslovi državljanstva – Američki ustav, Član II, Odeljak 1
    Ko može biti predsednik SAD – Niko sem građanina domoroca ili građanina Sjedinjenih Država ne može u vreme donošenja ovog Ustava da bude biran na položaj predsednika; Niko ne može da bude biran na taj položaj ako nije napunio trideset i pet godina života i ako tokom četrnaest godina nije bio stanovnik Sjedinjenih Država.
    Uslov ograničenja amandmana – Američki ustav, Amandman XXII, Odeljak 1 (ratifikovan 27. februara 1951.)
    Nijedno lice ne može da bude izabrano na položaj predsednika više od dva puta, i nijedno lice koje je bilo na položaju predsednika ili vršilo dužnost predsednika više od dve godine, od roka na koji je neko drugo lice izabrano za predsednika, ne može da bude izabrano na položaj“

  9. U Nemačkoj recimo ima dosta turskih imigranata, velika turska zajednica. Pretpostavljam da imaju sva građanska prava. Ali Nemci su zrela nacija, a Nemačka evropska zemlja. Avnojska Srbija od „oslobođenja“ sve više liči na kakvu afričku koloniju odnekad.

  10. Podržavam predlog da samo oni koji imaju isključivo srpsko državljanstvo mogu da budu na najvišim funkcijama a da predsednik, premijer i predsednik parlamenta (ipak je naš sistem različit od američkog koji ne poznaje premijersku funkciju) moraju da budu građani Srbije i rođenjem (za slučaj da se neko rodio kao dete aktivnog diplomate na radu u inostranstvu, ili slično). Naravno, svi pretendenti na visoke državne funkcije bi morali da prođu medicinski test uključivo i psihološko-psihijatrisjku proveru. Osim bezbednosne provere (potencijalne veze i kontakti sa inostranim obaveštajnim službama i/ili kriminalnim krugovima) morala bi da se uradi i provera finansijskog stanja.
    Da se gore navedena pravila primene na naš sadašnji politički vrh ne znam da li bi neko od današnjih političara, uključivo njihovo okruženje, ostao na vlasti osim njihovih sekretarica. Isti slučaj bi bio i sa svim prethodnim vlastima.

  11. Potpisnici Novosadskog dogovora 1954. po mestu rođenja prema avnojskim granicama: Hrvatska – 9, Vojvodina – 6, Crna Gora – 5, BiH – 2, Srbija – 2. Uz to Belić rođen u Beogradu nije poreklom iz Srbije. Iz Hrvatske je bio i 1 Srbin. Za one koji nisu odavde, 2,8 % stanovništva FNRJ je bilo rođeno u NR Crnoj Gori, a u NR BiH recimo 17,2 % (popis 1948).

  12. „I teško je naći odgovor na pitanje kako je ona uopšte opstala kada su na najvažnijim mestima od 1990. godine dominirali ljudi koji nisu autohtoni domoroci, tj. oni kojima su i roditelji rođeni u Srbiji, i kojima je Srbija jedina domovina.“ Napisa Milosevicev ministar iz 1994. Aman, redakcijo „Danasa“ , zasto dozvoljavate da ovaj penzionisani profesor Masinskog fakulteta u Kragujevcu, sa stancugom u Beogradu, soli pamet svima nama? Neka kaze odakle je i on dosaoo, ako mu toliko smetaju „dosljaci“. Ja sam Kragujevcanin, starosedelac i ne smetaju mi dosljaci, nego losi ljudi i varalice poput autora.

    1. Zloća, zavist i laž su najveći smrtni grehovi. Je li tako botino @KG? Ne laži više o našem sjajnom profesoru? Idi leči se! Ili bar jedi sendvič i pij kabezu.

  13. Amerikanci ne gaje viševekovne mitove jer ih nemaju. Da bi bilo mesta za američku naciju doseljenici su morali prepustiti zaboravu deo svoje pojedinačne prošlosti i mitova, otuda američki impuls da su viševekovno sećanje i mitovi nazadni. Mnogi amerikanci kojima se treba diviti poginuli su na Pacifiku tokom WWII, danas je takvih sve manje, njihov ambasador u Beogradu je redak pozitivan primer. Ako se ugledamo na ono što Amerika danas čini u svetu ikod kuće, mogli bi se naučiti beskrupuloznom meritokratskom rasudjivanju koje zatire poslednje tragove ljudskosti, na mesto „jedan čovek jedan glas“ mogli bi usvojiti „jedan dolar jedan glas“. To ne treba oponašati ni po cenu opstanka. Treba imati u vidu da je kvalitet života dezintegrisane američke srednje klase lošiji od života u zabačenim varošicama Srbije, mnogi živa na komadićima zemlje u divljini unutrašnjosti, u kamp-prikolicama, od socijalne pomoći, pekući šećerušu. Srećnici koji žive u gradu moraju da rade i po 16 sati dnevno. Pozdrav inženjeru. Da pogađam, na fakultet se ulazi iz 27. marta?

  14. Evo, gledam onog profesora Pavićevića. Ovde bi narodni poslanik, ne uspe kao Vulić i članovi njegove prekodrinske ekipe da napuni džepove i bankovne račune na rajskim ostrvima, pa se vrati u rodni Montenegro da se tamo bori za državnu vlast i slast.

Ostavite komentar


Lični stavovi

Naslovna strana

Naslovna strana za 25. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Bilja Krstić, muzičarka

Postoji mnogo razloga i načina da podržimo Danas. Jedan je da postanemo članovi Kluba čitalaca Danasa.