Može li vođa partije da bude predsednik

… sada funkcionerka Srpske napredne stranke i predsednica Skupštine Srbije, u skladu sa ustavnom slobodom mišljenja i izražavanja, izjavila je nakon sednice Glavnog odbora sadašnje joj stranke, da Aleksandar Vučić treba i mora da ostane predsednik SNS „iako on ima neku drugu viziju“.

Pošto je ujedno najavila da će se „o toj temi još razgovarati uoči priprema za predstojeći Kongres stranke“ zanimljivo je pogledati šta se o toj temi može naći u Ustavu Republike Srbije. Prvom opštem pravnom aktu sa spiska nadležnosti Skupštine Srbije kojom M. Gojković predsedava.

Član 173 Ustava Republike Srbije bezuslovno, prinudno utvrđuje da: „Sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu ili profesionalnu funkciju….“ Navedena odredba „obavezuje bez obzira na lični stav onoga kome je upućena“

U pitanju je „obavezno pravilo o ponašanju ljudi u društvu, zagarantovano državnim autoritetom, odnosno institucionalizovanom prinudom“. Ukoliko sudija Ustavnog suda ne poštuje ovu ustavnu normu, postoji državni organ organ koji će je potkrepiti sankcijom. U ovom slučaju nema odstupanja od prinudnog karaktera ove norme.

To je razlog što se ne postavlja ni spekulativno pitanje, ni premisa radi zaključivanja: Može li sudija Ustavnog suda da bude predsednik stranke? Ne, ne može. Zamislimo da je sudija Ustavnog suda predsednik stranke. Da se van svojih ovlašćenja, u javnosti, zalaže za ovu ili onu stranku? Ovu ili onu presudu? Ne. Predsedava partijskim skupom? Ne, ne može. Vodi agitaciju za izbore, lokalne, državne, sve jedno? Ne, ne može.

Bilo bi to u sukobu sa njegovom državnom funkcijom jer, Ustav u članu 6. utvrđuje da: „Niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama …“

Predsednica Skupštine Srbije, diplomirani pravnik, nadahnuta stavovima i drugih sa sednice Glavnog odbora njene stranke dalje kaže: „I ja sam jedna od zagovornika da Aleksandar Vučić ostane na čelu stranke i u narednom periodu“

Koalicija na vlasti je na izborima dobila pravo da upravlja državom. Preuzimajući vlast preuzela je i obavezu da obezbedi da Srbija bude država zasnovana na vladavini prava kako vlast ne bi potčinile sebi, ni političke organizacije, ni grupe ni pojedinci. „Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava..“ piše u Ustavu R. Srbije.

Članom 115 Ustava Republike Srbije se takođe bezuslovno, utvrđuje da: „Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.“ Tekst istovetan sa tekstom određenim za sudije Ustavnog suda. Ustavna zapovest, nije „hoću“ ili videću. Ista zabrana, zabrana za vršenje istih poslova. I sudiji Ustavnog suda i predsedniku Republike. Takođe „obavezuje bez obzira na lični stav onoga kome je upućena“ pa i lični stav predsednice Narodne Skupštine Republike Srbije..

„Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki “ kaže dalje Ustav R. Srbije, ne može istovetno formulisana ustavna norma biti primenjivana nejednako. U zavisnosti od rangirane funkcije ili ličnosti ili nosioca drugih funkcija. NJihovih želja. Zagovaranja. Pravni poredak važi i jednak je za sve.

„Važenje pravnog poretka zavisi od efikasnosti, od faktičkog elementa prava, od ponašanja ljudi po normama, nije bez značaja da li će pravne norme izazvati autonomnu poslušnost onih kojima su upućene, ili će ih ljudi slediti iz čiste „navike pokoravanja“, ili, pak, jedino usled kazne koja je propisana za njihovo nepoštovanje“.

Moglo bi se reći da su članovi Ustava 173 i 115 istovetni. Zašto se onda različito primenjuju? Različito gleda na njihovu primenu? Po mome mišljenju radi se o odstupanju onih koji koriste suverenitet građana od prinudnog karaktera člana 115 Ustava. Koji je to državni organ koji će da primeni sankcije kako bi norma iz člana 115 Ustava Republike Srbije bila delotvorna? Da li se radi o „leges imperfectae – pravnom pravilu koje nema sankcija“? Ne. Da li je u pitanju „ustavotvorac, te ne podleže sankcijama“? Ne nije. Zašto se onda istovetne ustavne odredbe različito primenjuju?

Nije teško odgovoriti na ovo pitanje.

Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skupština, pet imenuje predsednik Republike, koji je ujedno i vođa koalicije na vlasti. Većinskih korisnika narodnog suvereniteta. Sa direktnim uticajem i na izbor pet ostalih – da ovde ne ulazim u procedure izbora. Nije dobro da se legitimit odluka Suda zasniva na fikciji – da to nije politička institucija, već isključivo pravna.

A Ustav nalaže da: „Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije.“ Da bi ispoštovao ovaj član Ustava, predsednik Države po Ustavu Republike Srbije treba da izražava stavove svih nosioca suvereniteta, dakle svih izabranih predstavnika građana. I onih koji ne pripadaju partiji predsednika Republike.

Kao predsednik partije on ih smatra svojim političkim protivnicima. I stalno vojuje s njima. Može li predsednik Republike kao vođa koalicije na vlasti da se ponaša kao mudar i nepristrastan sudija za neizbežne sporove koji se javljaju u bilo kom društvu?

U svojoj partijskoj aktivnosti predsednika Republike, može li se odvojiti politički uticaj predsednika partije na vršenje poslova predsednika države? Sve u istoj ličnosti? Predsednik države donosi odluke sa pozicije predsednika partije u vezi aktivnosti izvršne vlasti – vlade – ministara i svih funkcionera svoje partije/koalicije na pozicijama vlasti, pa i predsednice Narodne Skupštine Republike Srbije.

Karikaturalna je situacija, kada predsednik partije stekne funkciju predsednika Republike a partija na čijem je čelu stekne uslove da vrši izvršnu vlast, predsednik Republike prima samog sebe kao predsednika stranke u proceduri proveravanja i poverivanja mandata za sastav vlade. Naravno, da bi se situacija shvatila ozbiljno, karikira se. Predsednik partije prima svog zamenika u partiji.

Samo jake institucije srpske države i srpski ustav, to nije posao pojedinca, mogu štititi srpsku demokratiju.

Autor je politikolog iz Požege