Mrtvi ugao

I odavno im je poznato da se antikampanja protiv Jankovića vodi na smrtnom slučaj njegovog druga iz studentskih dana. I izgleda izvesno da Vučić glat dobija u prvom krugu.

Ali, tako se činilo i u aprilu 2016 – da se sve kreće ravnom proračunatom linijom u kampanji i da je rejting vlasti nemoguće poljuljati. I onda se desila izborna noć u kojoj praktično opozicioni lideri nisu priznali izborni rezultat. I još se uz to desila Savamala. Vučić je morao da da ponovno brojanje glasova – svi na ivici cenzusa ušli su u parlament. Sada će, ako nema ubedljivo više od 50 odsto plus jedan glas, takođe morati da daje dodatno brojanje – kada se jednom ospori uspešno izborni proces, ništa sem ponovnog prebrojavanja mu ne vraća poverenje.

I ti su izbori prošlog aprila Vučiću ustvari pokazali koliko je labava  grupacija koja ga okružuje i koliko je teško vladati njihovim interesima, koji postaju sve teži za kontrolu. I njegovi saradnici su izgleda uvideli da to on uviđa, pa krajnje nervozno nastoje da dokažu svoju privrženost i sposobnost da urade korisnu stvar za šefa. Jedan od primera gde ne vide grešku je to što, na iznenađenje mnogih, kampanja Saše Jankovića, deluje, odnosno ta priča radi. I to uprkos antikampanji sa smrtnim slučajem iz Jankovićeve mladosti. Na delu je, iako sa potpuno različitim motivima, sličan mehanizam kao iz neuspešne Tadićeve antikampanje protiv Nikolića o kupljenoj diplomi. A to je mehanizam promašaja – jednostavno se ne proizvodi odbijajuća emocija kod birača. U Nikolićevom slučaju zato što većina građana u Srbiji nikad nije zaista ni cenila  školovane i učene ljude (sa tim ekspertima samo neki problemi) a manjina je i sama pokupovala diplome. U Jankovićevom slučaju valjda je toliko očito da je tragična smrt njegovog druga, koliko god da su okolnosti teške, jedna individualna sudbina. A da se većina političara na vlasti koji su to bili i pre Petog oktobra može pitati za odgovornost svih mladića u ratovima 90-tih, počev od Slovenije, pa do Kosova.