Na Dan zaštite životne sredine

Bila je to retka prilika da se priroda odmori od čoveka koji se toliko uverljivo proglasio njenim centrom.

To uverenje toliko je snažno i opasno, da preti da će od prirode jedva nešto ostati u dolazećim decenijama ako se ubrzo potpuno ne okrenemo drugačijem razmišljanju –  ekocentrizmu.

U urbanoj sredini je pandemija, koja nam je još uvek za vratom, prikazala prirodu u njenom nesputanom vidu – bogato izrasle poljane, preporod insekata, povremeno slobodno kretanje divljih životinja.

Čak se i vazduh pročistio iako smo, dok je grejna sezona trajala, osvitali sa medaljom jednog od najzagađenijih gradova sveta, na šta smo i pre vanrednog stanja bili navikli.

Mnogima je ova promena u život uvela i bicikl, pa su i vlade pojedinih evropskih gradova toj potrebi prilagodile svoje saobraćajne politike.

Nizanje primera se može nastaviti sve do konstatacije da bi životna sredina, naučimo li da je dobro štitimo, mogla postati naš suštinski oslonac, bilo da su okolnosti vanredne ili redovne.

A na mestu gde bi se takva razmišljanja morala događati, nalazimo drugu temu – rebalans budžeta.

Pompezno najavljivani ‚‚najveći budžet u istoriji grada“, kako ga je imenovao zamenik figure gradonačelnika, smanjen je za 20 milijardi dinara.

Čak tri milijarde manje imaće fond za zaštitu životne sredine.

Na udaru smanjenja su se našli upravljanje otpadom, otpadnim vodama, zagađenje vazduha i pojedini programi zaštite životne sredine.

S druge strane, u budžetu su ostali projekti bez kojih se može ili mora – izgradnja fontana na 10 gradskih opština koje koštaju 35 miliona dinara i jarbol od milion i po.

A budžetom su ,,nagrađeni“ objekat javne namene na platou nad platoima na Slaviji sa 21 milion i gondola sa 50 miliona dinara.

Proces mučne izgradnje Zelenog bulevara, trenutno zaglavljenog u Ulici Džordža Vašingtona, za ovu godinu će odneti milijardu i 300 miliona dinara.

I to za ulice koje će izgledati isto kao i pre rekonstrukcije (ili možda i gore), za ulice čije se drveće i dalje tretira zastarelom i štetnom topping metodom, a u toku rada izlaže oštećenjima koja mogu biti pogubna.

I dok se o udaru na budžet govorilo javno, u vreme vanrednog stanja, kada je i JKP ‚‚Zelenilo Beograd“ bilo sprečeno da obavlja i najosnovnije obaveze na terenu, na nekoliko mesta u gradu izašle su testere i posekle drveće.

Ni na tim mestima, kao ni u Somboru i Nišu, gde je drveće posečeno, nije se moglo ništa odbraniti, jer je okupljanje bilo zabranjeno.

U minuloj godini smo dobili i dugoočekivani papir – Plan generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda, i to posle mnogih seča drveća, te protesta i akcija zbog toga organizovanih na Ušću, Košutnjaku, Banovom brdu, u naselju Braća Jerković, na Zvezdari, Gundulićevom vencu, Trgu republike, Medakoviću…

Dakle, nakon ostvarenih planova kojima rukovodi Grad u saradnji sa privatnim partnerima radi nicanja sportskih dvorana, stambenih zgrada, betonskih trgova, sada nesmetano možemo imati i PGR.

Iz ovih i brojnih drugih razloga, danas, na Dan zaštite životne sredine, možemo joj poželeti da ubuduće njena svakodnevica protiče uz mnogo više pažnje i brige onih koji o njoj odlučuju, a javnost podsetiti na to da bi bez aktivizma, kojim je naše vreme obeleženo, i životna sredina i čovek bili bespomoćno osuđeni na antropocentrični profit nekolicine koja za druge stvari nit se stara, nit iole mari.