„Na protestima treba tražiti Vučićevu ostavku“: Reagovanje lidera Dveri Boška Obradovića na kolumnu Jasmine Lukač

Prisutni smo na protestima, ali nismo organizatori i nismo se gurali u prve redove i na bilo koji način prisvajali ove proteste. Niko ovoga puta ne može da kaže da bilo šta bilo kome smetamo ili remetimo. Kolege iz opozicije imaju mogućnost da se pokažu i dokažu sa boljim idejama kako do smene aktuelne vlasti.

Takođe, učestvujemo u organizaciji i prisustvujemo protestima protiv nasilja i vlasti koji se održavaju širom Srbije. Meni lično najbliža je logika protesta koji se održava u Čačku i na kome su istaknuti zahtevi za smenu kako republičke tako i lokalne vlasti na čelu sa gradonačelnikom Čačka Milunom Todorovićem.

Ne razumem zašto se na protestu u Beogradu ne traži Vučićeva i ostavka kompletne Vlade Srbije, prelazna Vlada i vanredni izbori na svim nivoima, ali se ne mešam. Organizatori znaju zašto. Lično smatram da je ovo jedini pravi politički zahtev koji građani traže na ulicama i ovo jedino pravo rešenje da dođemo do slobodnih medija i poštenih izbora.

Još 2017. godine Dveri su organizovale protest ispred zgrade TV PINK sa zahtevom da REM zabrani rijaliti programe i oduzme nacionalnu frekvenciju ovom medijskom zlu, što u to vreme nije prepoznato kao bitna tema. Očito je bilo potrebno da nam se dese brojne tragedije da bismo shvatili značaj tog zahteva Dveri od pre šest godina.

U vreme postojanja Saveza za Srbiju i organizacije protesta „1 od 5 miliona“ u više desetina gradova širom Srbije 2018/19. godine Dveri su imale značajno aktivniju ulogu i pokušavali smo da uradimo nešto što bi zaista nateralo vlast da ustukne. Naši predlozi redovno su odbijani: od onog da se napravi stalni protest i blokada ispred RTS-a, preko onog da se ne razilazimo ispred Predsedništva kada smo 17. marta 2019. opkolili zgradu živim zidom i kada su šetnje postale demonstracije, do onog da se ne razilazimo sa najvećeg opozicionog protesta 13. aprila iste godine u Beogradu, kada sam predlagao da ostanemo ispred Skupštine, pozovemo Srbiju da dođe i blokiramo sve državne institucije. U svim ovim predlozima uvek sam ostajao usamljen jer je protiv toga bila apsolutna većina tadašnjih organizatora protesta.

Smatrajući da nešto mora da se promeni i da se ponudi neka druga dinamika umesto večitih šetnji, samoinicijativno sam ušao u zgradu RTS-a i štrajkovao glađu 11 dana na stepenica ispred Doma Narodne skupštine. Većina demonstranata je ostala izvan zgrade RTS-a, a nas koji smo ušli i zadrmali glavni kavez vladajućeg režima – koji do dana današnjeg nastavlja da radi svoj prljavi posao – policija je brutalno izbacila posle nekoliko sati.

Niko se nije pridružio štrajku glađu iako bi tadašnji štrajk glađu 50 narodnih poslanika opozicije i lidera opozicionih političkih stranaka sigurno sprečio lažne izbore 2020. godine. Dakle, probao sam na razne načine i učinio sve što je do mene bilo da pokrenem političke promene. Danas ne smetam drugima da isto to probaju na svoj način jer možda sam ja negde grešio ili loše procenjivao, a oni će bolje.

Međutim, smatram da imam pravo na svoje mišljenje, a to svakako nikoga ništa ne obavezuje. Možda neko voli da šeta gradskim ulicama i protestuje radi protesta, ali ja u tome više ne vidim smisao. Ili imamo kritičnu masu da pokrenemo političke promene u našem društvu ili je nemamo.

Ako vlast već puna dva meseca ne ispunjava zahteve sa svenarodnih protesta, onda nema druge sem zatražiti odgovornost onih koji nisu ispunili zahteve, a to su Vlada Srbije i predsednik Republike. Očito je da će vlast dozvoliti šetnje i kratke blokade saobraćajnica unedogled kako bi obesmislila proteste i da za to postoji samo jedan odgovor: odabrati termin za koji će se uputiti poziv građanima da se blokiraju sve ključne saobraćajnice i institucije u državi i da nema razilaženja dok zahtevi ne budu ispunjeni.

Da li je to subota, 8. jul, ili 2. septembar – to je stvar procene, važno je da se građani pozovu da se tog i narednih dana ne razilazimo sa barikada širom Srbije do konačnog ispunjenja svih zahteva. Samo opšta građanska neposlušnost vodi do ispunjenja zahteva sa protesta. Ako smo za to spremni kao opozicija i građani uopšte, onda to treba i uraditi. Ako za to nismo spremni, onda treba da se spremimo da će Vučić i dalje ostati na vlasti.

Ako dođe do takve blokade Srbije, ne samo da će biti ispunjeni svi zahtevi sa protesta već će sa vlasti pasti i predsednik Republike i kompletna Vlada Srbije. Ukoliko se građani raziđu i ne istraju u tome, onda to znači da nije zrelo za smenu vlasti i da su građani spremni još da trpe.

Alternativa ovoj opštoj građanskoj neposlušnosti ne postoji i znači beskrajne šetnje i vremenski ograničene blokade saobraćajnica nakon kojih ostaje sve isto i neće doći do ispunjenja zahteva i promene vlasti. Čak i da vlast ispuni sve zahteve sa protesta – ostaće sve isto, ista vlast i njihovi novi kadrovi na starim mestima.

A promena vlasti je danas posebno važna zbog zaustavljanja primene pogubnog francusko-nemačkog sporazuma o priznanju lažne države Kosovo koji je Vučić prihvatio 27. februara u Briselu. Da li primena tog sporazuma može biti razlog odlaganja izbora i podrške Vučiću od strane Zapada i prozapadne opozicije u Srbiji sa ciljem da se sa KiM konačno završi? Da li je to zapravo pravi razlog konstantnih napada na Dveri i sve nas iz državotvornog bloka patriotske opozicije i od strane vlasti i od strane dela opozicije?

Uvek ćemo biti deo protesta protiv sadašnje vlasti i političkih promena, ali ne sa idejom Zapada da dođe neko ko će još „brže, jače i bolje“ služiti njihovim interesima. Ova vlast je naš problem i sami treba da ga rešimo. Jer, ako nam neko spolja u tome pomogne – onda mu dugujemo. A ključno je da sledeća vlast u Srbiji nikome ne duguje ništa sem građanima koji će izgurati političke promene i omogućiti uslove za smenu ne samo vlasti nego kompletnog korumpiranog sistema koji se ovde nije menjao više od tri decenije.

Autor je narodni poslanik i predsednik Srpskog pokreta Dveri

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.