Na silu

Možda ga ipak bude, ako pobedi i osvane 5. marta na gigantskom panou recimo sa dignutom pesnicom uvis kao kad se onomad radovao pobedi na predsedničkim izborima, još mu je petog i rođendan. Taman da ga proslavi sa onoliko novih drugara koje je stekao u međuvremenu. To su oni ljudi u tamnim odelima što su ekspazionistički postavljeni gotovo na svakom bilbordu i koji predstavljaju novi tim za Beograd. Snimljeni su na zajedničkoj fotografiji kao neka opaka družina stručnjaka čiji se sastav menja iz jednog u drugi serijal bilborda. Jedino, čini se, da su uvek tu onaj fini doktor Radojičić, Aja Jung i Irena Vujović. Uvek su u prvom planu, a ako (pogledate bolje), što je valjda i ključna fora u ovoj SNS, što bi marketinški stručnjaci rekli, OOH („Out Of Home“) kampanji, prepoznaju se tu i neka nova lica, kao recimo Slobodan Nakarada, v. d. direktora Muzeja savremene umetnosti. On baš ne deluje naročito raspoložen na fotografiji, makar gledano iz gradskog prevoza, ali zato Aja Jung blista osmehom. Tu su i ostali: Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije, Ivan Tasovac, čelni čovek Filharmonije. Uglavnom, svi oni su tu zato što navodno vole Beograd iako njihov telesni stav sugeriše nešto suprotno. Većina ima prekrštene ruke koje su najčešće znak da se emocije zadržavaju i da se drugi drže na distanci. Zatvorenost, š !@#$%^&* i barijera govore o defanzivnom, negativnom stavu prema okolini i neslaganju, što baš i nema mnogo veze sa tim da su tu zato što vole Beograd i ljude u njemu, već pre, i samo, sebe. Obaška što su, čini se, svi odvojeno, to jest pojedinačno fotografisani, iako ceo koncept slike treba da sugeriše grupu, odnosno tim.

Suprotno njima, Dragan Đilas se manuo varijante klasičnog modela reprezentativnog portreta kandidata za gradonačelnika i „spustio“ se, što se kaže, među običan svet, kao jedan je od „nas“. Odlučno korača uz poruku da svi obećavaju, samo on garantuje. To deluje prilično dobro, samo fali, a to sam već pominjala, rok garancije i šta u slučaju da ne ispuni garantovana obećanja. U koji servis onda građani da idu na remont i ko će i na koji način da im nadoknadi štetu, to jest pretrpljenu duševnu i svaku drugu bol. Uz to, i spot u kojem glumac Tihomir Stanić sugestivno ispriča „tamo gde zavlada sila pomaže samo jedino Đilas“, što je potkrepljeno i grafičkom animacijom gde se reč sila transformiše iz, i u prezime kandidata za Pokret slobodnih gra|ana Srbije, idejno baš i nije tačan. Silu su pretvorili u Đilasa umesto u neku pozitivnu pojavu. Takvom, pozitivnom pojavom se zasad jedino čini Inicijativa Ne da(vi)mo, koja ide na samoorganizovanje, gerila marketing i doslednost u kontinuitetu. Sve ostalo je nekako na silu, a toga nam je, valjda, dosta.