Studenti pojedinih fakulteta univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu su u protestu već nekoliko dana.
Iako su njihovi zahtevi višestruki, osnovni zahtev se tiče nedavne tragedije koja se desila u Novom Sadu kada je nestabilna nastrešnica na rekonstruisanoj železničkoj stanici nakon urušavanja ubila petnaestoro ljudi, dok su još dve osobe teško povređene. Deluje ohrabrujuće da su mnogi profesori na fakultetima sva tri univerziteta stali na stranu studenata, smatrajući njihov protest opravdanim.
To je ne samo akt profesionalne obaveze nastavnog osoblja već i sadržajna, humana i stimulativna obaveza onih koji bi trebalo da služe kao orijentir mladim osobama u proceni suštinskih vrednosti jednog društva u sazrevanju.
Ne želeći da zvučim trivijalno, ali i moja malenkost, kao bivšeg rektora univerziteta, svim srcem je na njihovoj strani. Ali moja poruka je upućena Univerzitetu kao instituciji (u ovom momentu Konferenciji univerziteta Srbije), koja bi trebalo da ima obavezu da osmisli svoj stav, jer mislim da je ovo jedan od momenata kada se traži ne samo odgovor već i odgovornost institucije prema dezorijentisanim društvu koje traži svoj put. NJihov odgovor bi imao veću težinu nego odgovor naših političkih struktura (zajedno sa predsednikom Srbije) ili respektabilnih pojedinaca.
Autor je bivši rektor Univerziteta u Nišu u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.