Na talasu protesta protiv kopanja litijuma: Poslednja odbrana Srbije

Od Loznice do Valjeva, kasnije se digao i Bogatić, kao retko kad i nikad masovije i optimističkije, jer je dovoljno bilo videti i decu na protestima, a naravno da za roditelje nema većeg blaga.

Tu je i Koceljeva, bastion svih režima, poznatija kao član kluba „K“ – Kina, Koreja, Kuba. Protest se proširio i na Arilje, Negotin, Aranđelovac, Kraljevo koji baš i nisu na meti otvaranja rudnika litijuma. Tu su i manje opštine – Krupanj, Ljig, a u Šapcu je održan bez sumnje jedan od najimpozantnijih protesta.

Ne samo po brojnosti jer Karađorđeva ulica je bila ispunjena da „ni igla nije mogla da padne“, već pre svega po atmosferi i duhu protesta. Kao retko kad moglo se videti mnoštvo mladih ljudi, majki sa malom decom, naravno i građana svih profesija i raznih političkih opredeljenja.

Primera radi, na protestu sedmog jula 2021, ispred gradske uprave, bilo je oko 200 protestanata, i to u organizaciji brojnih političkih stranaka, a onespokojavajuće je da je bilo više nezainteresovanih u okolnim baštama nego protestanata. Ovoga puta poruka je jasna i nedvosmislena: kopanja litijuma u Jadru neće biti! Nije tačka nego uzvičnik. Ne samo zbog namere uništenja najznačajnijeg izvora pitke vode u ovom delu Evrope, četiri tone čiste vode u sekundi, nego uopšte, zbog budućnosti i dostojanstva građana.

Režim se iz petnih žila trudi da kao najveći lobista „Rio Tinta“ proturi svoju mantru, koristeći besomučnu propagandu i golu silu, ali se to ovoga puta odbija kao bumerang. Dovoljno je podsetiti da i predsednik države Aleksandar Vučić žučno brani ovaj poduhvat kao borbu napretka i zatucanosti. Nije prvi put da on koristi neprimerene reči, nedostojno predsednika navodno svih građana, ali uvrede protiv naroda nisu dobro prolazile u prošlosti.

Ne samo zbog EXPO-a, tobož kvantnog skoka u budućnost a sada kopanja litijuma kao poluge razvoja, režim je polupao lončice kad je u pitanju razvoj Srbije. Zaboravlja se da su građani Srbije međi najsiromašnijim u Evropi, na manje od polovine proseka u Evropskoj uniji, a nova zaduživanja znače enormno bogaćenje ljudi bliskim vlastima, počev od Zvonka Veselinovića, Milana Radoičića, brojnih kumova i inih. Sa ovakvim tempom, tri do četiri odsto rasta BDP godišnje razvijene zemlje se nikad neće stići.

Primera radi, od rudne rente trebalo bi pola milenijuma da se isplate krediti za EXPO. Mnogo toga je pogrešno u zemlji Srbiji, ali su protesti pokazali da ima svetla na kraju tunela, jer nemirenje sa podaništvom put je do slobodne i drugačije Srbije. Uostalom, građanin je nosilac suvereniteta, dakle najviše vlasti, i mora biti dostojan toga.

Autor je novinar iz Šapca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.