Na Žeželjev most za sendvič i crvenu

Sada to nije ni vest, nego podatak zbog kojeg treba da se stide svi građani Srbije, a posebno Novosađani. Ovaj beli most iz najcrnjeg vremena je najkarakterističniji primer svih naprednjačkih projekata – ne zna se koliko nas je koštao, a rokovi za završetak su produženi „za tri, najviše četiri godine“.

Most je čelična replika čuvenog Žeželjevog mosta koji je sagrađen za četiri godine, od 1957. do 1961. godine. Tada je građen, u to vreme, najsavremenijom metodom sa lukovima od prenapregnutog betona i bio prvi u Evropi i drugi u svetu po veličini lukova. Za takav graditeljski podvig pre 60 godina trebalo je četiri godine izgradnje, a danas 75 meseci za nešto što se u iole efikasnim državama završi za dve godine. Dužina mosta je 474 metra i ima samo jedan stub u vodi, a da bi se bolje shvatile razmere naprednjačke nesposobnosti treba imati na umu još jedan podatak. Naime, Rusija je anektirala Krim 2014. godine i od tada izgradila i pustila u saobraćaj most koji je 40 puta duži (19.000 metara dužine) i povezuje anektirano poluostrvo sa njenom teritorijom.

Finansijska šteta kada naprednjaci bilo šta rade, jeste neizbežna. Gotovo identičan most je izgrađen u Edmontonu u Kanadi i to je svakom dostupan podatak. Tamo je izvođač za svaki dan kašnjenja sa završetkom plaćao penale u iznosu od 17.000 dolara. Kada bi se kojim slučajem to ugovorom primenilo na ovaj projekat, to bi za državu značilo uštedu od 2 milijarde dinara. Naravno, takve ugovore ova vlast neće da pravi, jer im to sužava prostor za korupciju.

Bez obzira na ove poražavajuće činjenice, ovaj totalitarni režim ipak sprema cirkus povodom završetka mosta. Spremaju se autobusi puni nesretnika koji treba za sendvič i crvenu da kliču diktatoru. Na Novosađane ne mogu da računaju jer im je dosta Vučićevih cirkusa sa otvaranjem metra pruge i praznih hala. Postoji narodna izreka koja najbolje opisuje ovu situaciju: „Čega se pametan stidi time se budala ponosi“.

Autor je član Nove stranke