Naci(onalistička) ideologija

Od osamdesetih, kada su se srpski komunisti prepakovali u nacionaliste sa malim predahom dve tri godine posle petog oktobra, teška senka nacionalističke ideologije pokriva srpsko društvo i onemogućava da se pokrene u pravcu rešavanja nagomilanih životnih i društvenih problema.

Rezultati su očigledno porazni, a  društvo okreće glavu i nastavlja napredovanje unatrag.

Tamo gde su devedesetih lažni socijalisti pomognuti radikalima, a sve zaklinjući se u svoju veliku ljubav prema srpskom rodu, kao branili srpski narod, rezultat je poraz u kontinuitetu.

Ne tvrdim da među njima nije bilo i odista zabrinutih ljudi, ali ljudi koji su spremni da snose posledice svojih ubeđenja nije bilo ni onda a nema ih ni sad.

Da je takva politika vladala srpskim državama i društvom i pre ovih tragičnih 35 godina ima više radova istoričara, ali su oni marginalizovani i skrajnuti.

Pokušavajući da razumem kako loši rezultati ne dovode do ozbiljnih društvenih rasprava i zašto su ljudi koji na pogubne rezultate takve ideologije i politike upozoravaju u manjini čak i u strankama sa prefiksom demokratske, došao sam do nekih zaključaka koji govore o sistemskoj grešci društva koji većinski pripada nacionalističkom političkom opredeljenju i vrlo tvrdoj društvenoj funkciji koja, kako bi matematičari rekli, proizvodi nule funkcije (rezultat matematičke funkcije).

Takva politika, koja produkuje mržnju prema drugim nacijama, sistemima i narodima koji su liberalno demokratski i potpuno devastira sopstveni narod i njegove potencijale je rezultat, i to ne slučajan već očekivan.

Setimo se samo poklanjanja NIS-a u ime vrlo maglovite i nikakvim ugovorom zaštićene odbrane Kosova od strane Rusije. Ili, da je EPS do pre šest-sedam godina bio izvoznik struje a da je u međuvremenu devastiran na najgrublji moguć način i da se to od strane vladajućih nacionalista sluđivanjem i idiotizacijom naroda koji, jel da, toliko vole, od istog krije.

O rasprodaji zemlje, vode i vazduha i okupaciji zemlje od kojekakvih sumnjivih kompanija, sve dok ne damo ni pedalj naše zemlje koju ne kontrolišemo (Kosovo) da i ne pišem.

A po svoj prilici i nećemo, pogotovu uz idiotske proglase stranaka koje su, kao, za demokratski sistem. Pa u čem’ je stvar. Naprednjačka, radikalska populistička i nacionalističa ideologija ne prihvata i ideološki je protivnik demokratskog uređenja, i kad god je u situaciji da može da donosi odluke važne za sve, one su na štetu demokratskog sistema, uz razgradnju institucija koje taj sistem grade i održavaju.

A na korist i brže, jače i bolje za našu (njihovu) decu na izgradnji autokratskog režima sa tendencijom ka mekoj diktaturi održavanoj uz krađu izbora, kontrolisane medije i sudstvo i blagom pretnjom silom.

E, pa sad, ne smeta to ovom narodu toliko, naviko se on, a ne bi ni meni, da sve to zajedno i kroz vreme uvek i ponoviću UVEK dovede do potpune neodgovornosti onih koji su na vlasti i sve su njihove odluke na koncu  vezane  za očuvanju vlasti i sopstvenih interesa.

Možda to na početku i nije tako, ali kvarljiva ljudska priroda lako preskoči u sebičluk, pohlepu i bahatost. Otuda ta vrsta ideologije uvek, i kada se to ne iznosi javno, želi situaciju koju opisuje znate čiji slogan: Jedna zemlja, jedan narod, jedan vođa.

I to je funkcija koja razara društvo i državu a budućnost čini beznadežnom. Od te budućnosti koju nude nacionalisti bežalo se i pod Miloševićem kao i sad pod Vučićem.

A šta će biti s kućom? Pa, gledali ste Maratonce.

ZAPALIĆU JE!!!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.