Nacionalna klasa

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Gresite samo u jednom.
   Ne moze da se zaboravi ovakvo ponizenje i uvreda naroda. Nije ona uvredila Markovica.
   Ona je uvredila svakog pristojnog i misaonog gradjanina ovog Sabirnog centra.
   I duguje izvinjenje ali ne verblano, vec povlacenjem sa javne scene bilo koje i kakve za sva vremena.

2. G-dine Petroviću, rekli ste ono što sav pošten i pametan svet misli u ovom trenutku. Ali ‘ajmo, da se ne lažemo, koliko je takvog sveta u Srbiji ? Izgleda premalo. Mnogo je koristoljubivih i zlih malih ljudi koji nemaju problem da prodaju obraz i čast za mrvice koje padnu sa stola. I to naš režim obilato koristi. I koristi prodane duše da im budu psi čuvari. Mnooogo njih. Ne, Srbi nisu božanski narod. Očigledno. Da jesu . . .

3. Članak odličan a Draganov kometar je surovo tačan. Nema nam leka.

4. Alal vera, Cedomire.

5. Ima ljudi

6. Možda nam nema spasa. Skoro da verujem u to. Ali, i u deponiji koja nastaje umrvljivanjem jedne zajednice, ima retkog biserja koje u sumrak umiranja truleži sve jasnije svetle. To su Goran Marković, zatim pisac ovog sjajnog i, nadasve, tužnog teksta i još nekoliko ljudi u ovom tužnom i otužnom močvarištu u kome jedva još mičemo trepavicom.
   Pevao je nekad davno i istinito Milan Rakić:
   Propašću i ja, i sa mnom svi oni
   Rođeni s dušom nemirnom, u dane
   Ćiftinske strasti i namerne mane,
   Kad neobičan osećaj se goni!

7. Bravo! Iznenađen sam!

8. Bravo!

9. Zaista se radujem kada pročitam da javne ličnosti poput glumaca, reditelja i drugi slobodoumni ljudi nemaju problem da stanu u odbranu gospodina Markovića.Podržavam svaku njihovu reč i gest, jer ovaj prostakluk koji čujemo iz usta ministarke, premijerke, ministara i voljenog vodje je potpuno ludilo i da se ne dogadja nama, zaista ne bih verovao da ljudi mogu da se spuste toliko nisko. Jasno mi je zbog čega to rade, jer novac koji su oni do sada pokrali stotinu je puta veći od trošova celokupne srpske i jugoslovenske kinematografije, pa moraju da brane sebe. Ali ne vredi Vam. U ovoj zemlji još uvek ima normalnih.

10. „Đunta sa sitnim nutom“…film mog detinjstva, zauvek ostaje. Dotična plavojka je već zaboravljena.

11. Bravo, gospodine Čedomire!