Nacionalna ludnica ili nacionalni stadion

Ova vest raji je saopštena u Leskovcu, gradu koji je nedavno napustio jedan od najboljih svetskih genetičara, profesor Miodrag Stojković, jer država već godinama nema novca za završetak Centra za matične ćelije u Kragujevcu.

Aleksandar Vučić, koji je parama od opljačkanih penzija rešio da počasti stanovnike ovih šest gradova, od kojih samo Subotica ima superligaša, darivaće i građane Leskovca sa deset miliona evra za obnovu tamošnje bolnice, u kojoj se čekanje za pregled magnetnom rezonancom doskora merilo godinama, pa kad pacijentu konačno i stigne poziv za snimanje, njemu je ožalošćena familija već dala i polugodišnji parastos.

Nezahvalni narod nikako da shvati da u Srbiji nema para i za igre i za hleba, a kamoli za lečenje, te raja stalno sekira vlast iskajući nešto. Te hoće i hleba uz igre, te hoće posao, te hoće kod lekara, hoće slobodu, demokratiju i neka svoja prava. Ne shvata raja da našem dahiji te tako strane i nepoznate reči, kao što su sloboda i ljudska prava, ulivaju nespokoj, da mu daju razloga za brigu i nesanicu, da on već godinama razmišlja da tako nezahvalan narod zameni nekim boljim, odanijim, poslušnijim.

Ali ne tako što će dahija čipuljićki otići tom narodu u zagrljaj, već tako što će taj narod dovesti u Srbiju. A sve nezahvalnike raseliće po belom svetu, nek idu kod onog dosadnog profesora Stojkovića u Boston, nek se školuju na Harvardu i Kembridžu ako nemaju pišljivih dvesta evra za diplomu iz Sava centra sa kojom i do ministra policije mogu da doguraju ako redovno i obilato umesto gela za kosu koriste vazelin.

Bar kad bi raja što subotom po podne zgradu na Andrićevom vencu bombarduje hiljadama rolni toalet papira više slušala poslenike Pink televizije, pa da ti bezumnici shvate kako će izgradnja stadiona i te kako doprineti razvoju vojne industrije. Pa ne zna raja da će ispred svakog od remek-dela našeg graditeljstva u vidu stadiona za cirka osam hiljada duša, o kakvim navijači Reala, Mančestera i Bajerna mogu samo da sanjaju, stajati po jedan tenk. I to ne onaj rashodovani što su ih oni žuti lopovi sve pretopili u Smederevu a Srbija ih malo malo pa prodaje po jedno dvesta komada godišnje, nego ganc novi. Kojima ćemo još jednom pobediti i NATO i Hrvate, a Albance pregaziti.

Pa da li raja zna kakve sletove će novi Broz organizovati na tim stadionima 5. marta na svoj rođendan. I kako će ozarenom Marku Đuriću sa čela da se slivaju graške znoja pomešane sa vazelinom dok ushićeno predaje štafetu Cezaru. Pa kakvu ćemo audiciju za Pinkove rijalitije da organizujemo tu pred širokim navijačkim auditorijumom. Nezahvalna raja. Samo ih se 75.000 prijavilo za učešće u novom serijalu Zadruge a čak 63.000 prvaka se upisalo u školu. Pa to nije ni duplo veće interesovanje za rijati nego za školu.

Ima da se pojača doza Pinka i Zadruge, na stadionima ima vesti da se gledaju i obraćanja dahije u direktnom TV prenosu. A raja ima da tapše ko Marko Đurić u ekstazi. Sve dok broj zadrugara ne nadmaši broj đaka. Trajno. Pa zar nisu Srbi onoliko vekova davali danak u krvi, a danas nezahvalna raja se još uvek opire da danak na Pinku.

Ako se pitate zašto je otišao profesor Miodrag Stojković, setite se da je uz njega otišlo i nekoliko hiljada medicinskih radnika. Dok sve više lekara ubrzano napušta Srbiju, sve više pacijenata preuzima vlast. Zato ne treba da nas čudi što je samo ove godine Srbiju napustilo 50.000 mladih visokoobrazovanih ljudi. Siti svega, a gladni svačega, a najviše normalnosti, napustili su obećanu zemlju.

Ne treba nama nacionalni stadion, već nacionalna ludnica.