Nacionalni stadion, nego šta!

Znam, već vidim natpise u onoj nazadnoj i reakcionarnoj štampi: „A gde su vam fudbaleri, gde su vam gledaoci, a šta ćemo sa raznim pandemijama“? Itd.

Ima On prave odgovore za sve takve kojima smeta da Srbija ne bude najbolja i najlepša, ne samo u regionu i svetu, već i mnogo šire.

Šta će nama fudbaleri, i do sada nam cela reprezentacija igra u inostranim klubovima. To je čista devizna dobit za državu, dobro, i za pojedince, ali proizvodićemo mi fudbalere i dalje za izvoz, a uvozićemo one mnogo jeftinije. A Nacionalni stadion? A navijači?

Znao sam da vi ništa ne razumete, čudni smo mi ljudi, sve je tu: a pogledajte Koloseum u Rimu, koliko je puta taj stadion otplatio sebe, i još uvek zarađuje, bez fudbalera. Na teren će da istrče navijači, pa da vidimo onda čiji su navijači najbolji.

Englezi su svoje skoro uništili, a mi već godinama imamo verifikovana radna mesta „Vođa navijača“. Naravno da oni neće biti opremljeni kao oni primitivni gladijatori u Koloseumu.

Kao i do sada, država će o tome voditi računa. Imaće oni najmodernije rakete i petarde, bejzbol palice, „topovske udare“, boksere, pajsere i drugu opremu, osveženje pre i posle poluvremena. Ma kakva „Jovanjica“, to je bio neozbiljni eksperiment amatera. Protivničkoj momčadi jednostavno će noge da se „odseku“.

A publika? Za takav svetski spektakl turisti će da navale. Brzi vozovi, dekorisani svim našim svecima, dovoziće ih brzinama preko 200 km na sat, do železničke stanice… ne, ne do ove renovirane, to je sada muzej nečega, ne zna se još čega, nego do one nove koja još nije završena ali je odavno svečano otvorena. Svi hoteli i moteli će raditi i danju i noću, tražiće se „karta više“, TV prenosi će biti rasprodati godinama unapred.

Publika će biti maksimalno zaštićena najnovijim modelom maski tipa „hercegovačka“ koja pokriva ne samo nos i usta već i uši i celu glavu. Posle mečeva biće dozvoljeno kupanje u fontani na Slaviji iz koje će prethodno gradska vlast pokupiti sav novac koji su ubacili turisti. Slavlje će biti praćeno odgovarajućom muzikom iz „Trubadura“ i svetlosnim efektima koje će obezbediti EPS uz novu stavku na računima građana: „fiksni troškovi sreće“.

I sad, molim vas, našli se tu neki neodgovorni pojedinci, čak i arhitekte, a oni nisu samo pojedinci, već i udruženi, koji kritikuju spomenik Stevanu Nemanji od 28 metara. Te, zašto je toliki, te, zašto nije na Ušću, slično spomeniku Slobode na ulazu u Njujork i sl. A pitam ja vas: Koliki treba da bude spomenik onome ko je sve prethodno pobrojano osmislio? Jel ste mislili manji od 100 metara, a? Pa onda bi bio, kada se postavi na Ušću, niži od Pobednika. A zna se ko je Pobednik.