Nacionalno pitanje i demokratska opozicija

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Iz DS su izniklo svo zlo u Srbiji..Ministar Beko kao ministar u vreme Miloševića doneo zakon o peivatizaciji,Đinđiċ je stvorio pravoslavnu džamahiriju,radnike pretvirio u robove,Tadić se pomirio sa dželatom Ivicom,prodao za siću NIS,otavio ljude bez penzija,bilo nestašica struje i po 12h.

2. Nacionalno pitanje prvo treba dogovoriti antropoloski pa kad se dogovorimo da je pesnik u pravu Kada kaze :Plavi zec,cudno zec ,jedini na svetu..!onda mozemo da pricamo o demokratiji. Rekoh vec,o polaznoj opoziciji je rec,osama pesaka a ne mogu da idu unazad. ❣️

3. Ja bih sad nesto rekao ali ne verujem da ce urednik Danasa t da pusti, pa ajde da ne gubim vreme. Zanimljivo je da 2021, dakle 30 godina posle 1991, clan Demokratske stranke trazi Ujedinjenu opoziciju sa udarnom stranom jedne stranke koja ce da insistira na nacionalnom pitanju uz saradnju sa zapadnim saveznicima….ajde dobro bolje da cutim

4. Autor kao da sve vreme uporedjuje prošlosti. I da sa žalom priča ako su naši preci pravili stalno greške, zašto smo mi Bogu krivi kao deca pa stalno pravimo greške kao društvo koje nas vodi u teške posledice. Teško pitanje izgleda da krv nije voda!

   Nije Tadića sruišlo nacionalno pitanje, neko kriza 2009+ velika opozicija u radikalima umivena u naprednjake( I Tadić je napravio grešku imao još god dana mandata presednika). + Kosovo koje jako teško pitnje, što je i propuštena prilika, i pitanje kada će biti rešeno( zbog Korone, ujedinjene Kosova i Alabanije u sledecih 10 god je sad najrealnije) .Oni uvek mogu da se vrate svom naciošovinizmu koji vole. Naprednjaci su svoj uspon počeli na mantri “ držte lopova“ koji je moderan-šovinizma medjunacionalni.( mržnja, ali ovaj narod to mnogo voli, to će se proučavati u nekoj budućnosti, zašto je tako) Naravno da je sa ovo sad lako analizirati sa distance od 10 god. Kao što i autor radi.

   Žal što opozicija nije genijalna i što ima mana nije opravdanje za vlast što je sve radila 9 godina. Osećaj krivice, sramote, svakog javnog čoveka koji je ima drugačije mišljene je, normalno i što sam tim nije imao bar neku jaču podršku u narodu je razumljivo. I Jevreji su posle 2 sv rata osećali sramotu, jer tako vreme bilo, rat je smatran normalnom aktivnošću. Kako im se to dogodilo da budu tako surovo mučeni. Tek kasnije sa distancom 2 sv rata i koji je to horor i pakao na zemlji( dotle se rat i u I sv ratu smatrao viteška borba i čast, ali je tehnologija i modernizacija vojske to ratovanje učinila toliko razornim, i destruktivnim da je sam rat izgubi smisao ) počelo pričati zašto bi žrtva nasilja bila kriva.
   Sad što elite gradjankse pate što nisu genijalne, pa imamo primer Djindnica( bez obzira sa ove distance on ne bi mogao sam, saradnici su isto bili upitni) kako se sa takvim radi u ovom društvu. Barem imamo lepo opravdanje!

   I kriviti i napadati opozciju je opet elementarno kukanje nad i nesposobnošču gradjanske elite kako je mogla da dozvoli Vučića. Potpuno se ne slažem kao što je u istoriji bilo vrhunskih, profesionalnih kriminalac bez obzira da li su bili monstrozni ili ne, nije predmet razgovora! Bili su mnogo inteligetni+ posvećeni, bez obzira na šta su to upotrebljavali.

   To je težak protivnik.

   1. Jedan jedini čovek je od 1990 do danas hteo i mogao da reši pitanje i Kosova i Srbije. Tada kada smo imali svetski kredibilitet ali smo ga sami ubili a do danas ga još i pljujemo. On se zvao Zoran Đinđić.

      1. Slazem se, Djindjic je resio problem Kosova jos 1997. Djindjic je kum nezavisnog Kosova.