Nacrt za psihologiju hulje

Kako sam to shvatio?

Pa po njegovom držanju tela.

Vukota je poltron. Stajao je ispred vrata mog prijatelja kao kuče, držeći neke papire u ruci. Kada je ušao, odmah je počeo da se pravda. Naloženo mu je da sedne u susednu kancelariju sa mnom i da reši problem. Poslušno je seo. Gledao me je uljastim očima, pokušavao da me „opipa“, da vidi koga znam, da li sam u Partiji. Dodvoravao mi se. Lagao je. Videlo se po njemu da bi mi rado zabio očnjake u grlo, kada bi smeo. Ali nije znao da li u ruci držim neku figurativnu motku. Zato je cvileo.

Glava mu je pognuta, nagnut je pomalo unapred. Dolazi sa Kosova. Tamo je završio fakultet u Prištini u vreme rata.

Vukota je, naravno, u Partiji. On je u Glavnom odboru Partije.

I Vukotina žena radi u istom ministarstvu. Bivši šef mu je rođak, iz istog sela. Još gori od njega.

Vukota kao da je izašao iz istoimene pesme Zabranjenog pušenja „Ženi nam se Vukota“. U pesmi, Vukota je švercer sa šleperom Marlboroa kome Jašar otima Ljubicu, ženu koja ga ne voli.

Pitam se da li je moguće voleti Vukotu.

Teško.

Zašto je, međutim, neka hulja iz nekog ministarstva, poltron sa sumnjivom diplomom, bitan da bi se o njemu pisalo u novinama?

Zato što je svaki čovek važan. Pa i Vukota. Svaki čovek ima funkciju.

A funkcija Vukote je da probudi gnev, pomešan sa prezirom za sve nedostojno čoveka sa čim smo suočeni iz dana u dan u ovoj zemlji.

Ta mala hulja, skrivena iza skuta dominantne politike, pokvareni, nesposobni mali zlikovac koji nema hrabrosti da to bude na bojnom polju, ili u javnom prostoru, pa svoje ogavne zločine sprovodi u fioci i u polumraku partijskog svinjca u kome radi, artikuliše sav onaj gnev koji treba da se izlije u nama, taj pravedni gnev protiv svega što prestavlja jedna hulja.

Kao što je Nele Karajlić, posprdno, zagudio „Ženi nam se Vukota…“, tako treba da zagrmimo iz srži svoga bića protiv „Vukote“: proverbijalne male drske hulje koja trguje našim životima i misli da će se sa tim izvući.

Zbog svih Vukota zbog kojih Freedom House, Evropska unija, Human Rights Watch i brojne druge organizacije za ljudska prava i demokratiju ukazuju da je ova zemlja postala jedno veliko pravno, moralno i vrednosno klizište u nepovrat.

Šesti oktobar je uslov svih uslova za samo moralno preživljavanje ovog naroda. A naš odnos prema vukotama ovog društva će odrediti da li ćemo preživeti, ili ćemo se i sami pretvoriti u – hulje. I Vukote.

Tada nam više ništa neće ni biti potrebno, jer ćemo biti dostojni jedino kletve naših predaka.

Autor je naučni savetnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju