Nadrilekarstvo buja kao korov

Tema o kojoj Vam pišem je opasan kriminal, koji godinama ozbiljno ugrožava zdravlje naših građana, na koji bi trebalo da reaguju, pre svih, ministarstva kojima rukovodite.

Neidentifikovani pojedinci, kvazi medicinski centri, ambulante , klinike i slično, preko interneta i drugih medija, reklamiraju raznovrsne „lekove“, sa zvučnim nazivima, koji uspešno, brzo, skoro stoprocentno leče maligne tumore, visok pritisak, šećernu bolest, teška kardiovaskularna oboljenja , proširene vene, gojaznost, bolesti zavisnosti, teška i bolna oboljenja kičme i zglobova, ozbiljna neurodegenerativna oboljenja (Parkinsonovu, Alchajmerovu bolest i senilnost), psihijatrijska oboljenja, oboljenja prostate i impotenciju, ginekološka oboljenja, sterilitet, nude eliksire za uspešno podmlađivanje, brzo uklanjanje bora, sprečavanje opadanja kose i slično. (Trenuto se nude i „lekovi“ za prevenciju i lečenje teških oblika kovid infekcija.)

Uz reklamu se prilaže i poduži tekst u kojem se iznose osnovni podaci o konkretnoj bolesti, poreklu i načinu delovanja „čudotvornog leka“ i „ubedljivi“ dokazi o rezultatima postignutim takvom terapijom.

Na kraju teksta citiraju se izjave brojnih izmišljenih pacijenata koji svesrdno i emotivno zahvaljuju „spasiteljima“ koji su ih oslobodili teških bolesti i ponovo vratili u život. Na osnovu stila kojim su te „izjave“ pisane, lako je ustanoviti da je to delo istog autora. Uz te izjave najčešće su priložene i fotografije navodnih pacijenata.

Da bi tekst bio što uverljiviji, u uvodu se naglašava kako je to bio lek carskih kineskih, indijskih, arapskih, tibetanskih ili nekih drugih dinastija.

Često se ti „lekovi“ prikazuju i kao izum velikih nepostojećih naučnih instituta ili nepostojećih velikih svetskih naučnika. Uz tekstove se obično prilaže i neka nepoznata fotografija, navodnog naučnika svetskoga glasa. Sa aspekta medicine i medicinske terminologije, tekstovi su uverljivi, pisani korektno, bez nekih značajnih grešaka koje bi upućivale na prevaru.

To znači da u ovoj kriminalnoj zaveri učestvuju i lekari. Ovako napisani tekstovi, uz izjave „pacijenata“, veoma su uverljivi pa se mnogi „upecaju“ na prevaru, ili što je još gore, verujući u „čudotvorni lek“, prekidaju dotadašnju ordiniranu terapiju. Nepoznato je i od kojih supstanci je „lek“ izrađen i šta korisnici takvog „leka“ unose u svoj organizam.

U takvim tekstovima se naročito ističe da se navedeni „lekovi“ ne mogu nabaviti u apoteci, jer se farmaceutska industrija plaši da bi prodajom tako uspešnih „lekova“ ugrozila svoj opstanak.

Pojedinci ili „institucije“ koje se bave ovim kriminalom nigde ne ostavljaju svoje adrese ili telefone.

Oni koji reše da nabave „spasonosni lek“ šalju svoj zahtev i potrebne podatke na on lajn adresu „institucije“ koja po kuriru donosi lek naivnoj žrtvi. Cena jednog pakovanje „leka“ je oko četiri do pet hiljada dinara.

Zarada je ogromna. Svakodnevno se pojavljuju novi „lekovi“. Ako kriminalna družina proda samo 1.000 pakovanja jednog od brojnih „lekova“, zarada je 4-5 miliona dinara po jednom „leku“.

Bez obzira što ovaj opasni masovni kriminal traje godinama i što je veoma lako otkriti beskrupulozne aktere (preko kurira kriminalne bande), neverovatno je da niko od nadležnih (Ministarstvo zdravlja, policija, lekarska i farmaceutska udruženja i institucije) nije do sada reagovao i time spasao mnoge građane od mogućih teških posledica po zdravlje i lični, često oskudan, budžet.

Nije ovo kraj spiska svih vidova nadrilekarstva kod nas. Brojni „iscelitelji“, samozvani doktori, „narodni lekari“ i slični, preko medija, često i državnih, reklamiraju svoja kvazi znanja, umeća, čak i natprirodne mogućnosti i, uz dobru zaradu, navode naivne građane na stranputicu, zapostavljanje i pogoršanje svog zdravlja.

Nažalost, izvestan broj neafirmisanih lekara u nekoj od konkretnih oblasti medicine, ulazi u oblast alternativne medicine (akupunktura, kvantna medicina, homeopatija, tradicionalna kineska medicina i dr.) i često, preko svih medija, nekritički prenaglašava mogućnosti alternativne medicine (praktično, uspešno leče sve bolesti) i time, protivno lekarskoj etici, obmanjuju javnost i svoje pacijente, provodeći neefikasnu terapiju koju pacijenti skupo plaćaju.

Gospodo ministri, pitanje je sada: Da li neko svesno, iz koristoljublja, štititi rašireno nadrilekarstvo ili nadležni državni organi i institucije, iz neznanja, nehata i neodgovornosti, ne uviđaju i ne shvataju koliko je to zlo opasno za celo društvo.

Autor je hirurg, univerzitetski profesor