Nadstrešnica iznad visokog obrazovanja u Srbiji

Prema predlogu za izmenu Zakona o visokom obrazovanju koji je Vlada uputila Skupštini na usvajanje, ova nadstrešnica nad visokim obrazovanjem je jednako kvalitetno projektovana, a način na koji se planira sprovođenje ovih izmena ukazuje da je samo pitanje vremena kada će se ove izmene urušiti na visoko obrazovanje u Srbiji.

Svako treba da se pita da li je u opštem interesu da urušavamo visoko obrazovanje u Srbiji da bi oni koji su trenutno na vlasti sebi omogućili još jedan način za kupovinu/pranje diploma i za korupciju?

Ipak, da krenemo od onoga što se predlaže. Izmenama Zakona se predlaže da strani univerziteti mogu da realizuju svoje programe akademskih studija (osnovnih, master i doktorskih) i to samo na osnovu sporazuma koji će potpisati sa Ministarstvom prosvete. Uslov za dobijanje dozvole za upis studenata i izvođenje nastave je da je strana visokoškolska ustanova i njeni programi akreditovana prema propisima druge države. Pored toga, izmenama se predviđa da će strani fakulteti moći da budu finansirani iz budžeta Republike Srbije. Ne manje važan je i predlog da će naši studenti koji završe ove programe dobijati diplome koje će se tretirati kao strane, a ne kao domaće.

Posebno je zanimljivo obrazloženje koje Vlada navodi za predlaganje navedenih izmena. Vlada tvrdi da su ovi predlozi u skladu sa Strategijom za razvoj obrazovanja pošto će dovesti do unapređenja visokog obrazovanja u Srbiji pri čemu se uopšte ne navodi kako će „napredna“ Vlada zamišlja da će ovim promenama unaprediti, a ne unazaditi visoko obrazovanje u Srbiji.

U analizi ovog predloga izmena Zakona možemo da krenemo od onoga što bi moglo biti potencijalno pozitivno. Pozitivno je da je Vlada prepoznala da je važno da se stalno radi na poboljšanju kvaliteta i pravednosti visokog obrazovanja. Načelno gledano, može biti potencijalno pozitivno da se prošire opcije za studiranje našim mladima. Potencijalno je pozitivno da se poveća konkurentnost u ponudi studijskih programa.

Međutim, svaki od ovih potencijalno pozitivnih razloga su poništeni predlogom Vlade. Sve što je predloženo ne da neće omogućiti ostvarenje ovih pozitivnih efekata, već će nas čak udaljiti od njih.

Predlog da se omogući stranim visokoškolskim ustanovama da realizuju svoje programe samo na osnovu sporazuma sa Ministarstvom neće doprineti unapređivanju kvaliteta visokog obrazovanja, već će dodatno ugroziti i urušiti. Naime, na ovaj način ovi programi neće imati obavezu da budu akreditovani prema istim standardima po kojima se akredituju domaći programi (i na državnim i na privatnim fakultetima).

Postavlja se pitanje kako će takvi programi unaprediti kvalitet visokog obrazovanja ako nemamo nikakvu potvrdu da će oni zadovoljavati iste standarde koje smo propisali za domaće programe?

Možda Vlada pretpostavlja da su svi strani programi po definiciji kvalitetniji od svakog domaćeg i da stoga nema razloga da se oni akredituju po domaćim standardima, ali da li je takvo uverenje u skladu sa realnošću ili se zasniva na nezadovoljstvu Vlade što se naši univerziteti pružaju otpor da lažnim diplomama ili kupljenim diploma mnogih političara na vlasti? Možda Vlada smatra da su naši standardi za akreditaciju tako niski i da zato nisu relevantni za strane programe, ali onda su oni odgovorni zato što su postavili standarde koji ne obezbeđuju građanima kvalitetne studijske programe.

Ako logiku koju Vlada primenjuj u ovom slučaju prenesemo na zdravstveni sektor, da li bi unapredilo naše zdravlje ako bi Vlada donela propis po kojem samo na osnovu potpisanog sporazuma sa Ministarstvom zdravlja strane farmaceutske kompanije mogu da nude bilo koji svoj lek na našem tržištu bez provere koje moraju da prođu svi drugi lekovi?

Konačno, zašto se predlogom izmena ne propiše da svaka strana visokoškolska ustanova može da osnuje svoj ogranak u Srbiji i da obezbedi akreditaciju kao i svi drugi programi. Oni koji su kvalitetni, oni bi trebalo bez problema da dobiju akreditaciju. Ne vidi se ni jedan razlog koji je u vezi sa opštim interesom zašto bi se predlogom izmena Zakona predviđalo prečica za strane univerzitete osim ako ne postoji neki koruptivni interes onih koji će potpisivati takve sporazume.

Uverenje da će se na ovaj način unaprediti kvalitet visokog obrazovanja možemo da testiramo na još jedan način. Ako zamislimo da će nakon usvajanja ovih izmena Zakona u Srbiji doći Harvard možemo da imamo utisak da bi to bilo sigurno pozitivno. Međutim, kvalitet studijskih programa koje pruža Harvard ne leži u sadržaju tih programa nego u kvalitetu mojih kolega naučnika koji na Harvardu drže nastavu.

Ovim izmenama Zakona se ne obezbeđuje da Harvard mora da sa programom dovede i svoje nastavnike. U tom slučaju bi mogli da verujemo da bi to doprinelo unapređenju visokog obrazovanja. Ali pošto se to ne traži, a i da se traži ne bi bilo realno, onda se postavlja pitanje ko će da predaje na tim fakultetima. Možda partijski članovi koji su stekli diplome na sumnjiv način? Pored toga, prema ovim predlozima mogu da se pojave i strani fakulteti koji su mnogo manje kvalitetni od naših univerziteta, a to sasvim sigurno ne bi doprinelo kvalitetu, već urušavanju kvaliteta.

Kada je u pitanju kvalitet naših sadašnjih univerziteta ne treba da zanemarimo da su oni mnogo kvalitetniji od mnogih oblasti života koje uređuje Vlada. Većina naših državnih univerziteti spadaju u 500 ili 2000 najboljih na svetu.

Ako uzmemo u obzir da se rangira preko 25000 univerziteta na različitim rang listama to znači da se naši državni univerziteti nalaze u 5-8% najkvalitetnijih. To je mnogo bolje od oblasti koje su pod direktnim upravljanjem Vlade.

Ako pogledamo stanje u oblasti demokratskih sloboda, medija, ljudskih prava, obrazovanja i drugih oblasti možemo da zaključimo da naša Vlada ne uspeva da obezbedi kvalitet koji uspevaju da obezbede naši univerziteti. Iz toga sledi zaključak da će omogućavanje Ministarstvu da potpisuje sporazume sa stranim univerzitetima verovatnije dovesti do inflacije nekvaliteta, nego do unapređenja kvaliteta.

Imajući u vidu sve što je rečeno, možemo takođe da zaključimo da se na ovaj način neće povećati konkurencija u kvalitetu, već će se konkurencija uništiti pošto će se našim budućim studentima ponuditi više nekvalitetnih programa koji im neće obezbediti da postanu dobri profesionalci u nekim oblastima.

A posle će svi oni imati jednaka prava da nas leče da projektuju zgrade i nadstrešnice, da se zapošljavaju u javnoj upravi i da obavljaju druge poslove u našem društvu. Da li to može dobro da se završi po nas ili je verovatnije da će nam se olupati o glavu?

Posebno je zanimljiv deo predloga koji omogućava našim studentima koji upišu ove strane fakultete u Srbiji da budu finansirani iz budžeta Srbije. Međutim, u tom slučaju ćemo svi zajedno finansirati visoko obrazovanje naših mladih da bi oni dobili diplomu stranih fakulteta pri čemu smo već videli da ne postoje nikakve garancije da će ti programi biti kvalitetni (čak i ako budu imali u zaglavlju naziv nekog vodećeg univerziteta).

To bi moglo da bude dobro ako bi tako naši mladi dobili priliku da dobiju diplomu tih vodećih univerziteta koja je ekvivalentna onoj koju bi dobili da su se upisali u matičnoj zemlji. Međutim, ne postoji garancija da će te diplome biti ekvivalentne diplomama koje dobijaju oni koji završe te programe u matičnoj zemlji. Da li ona postoji rizik da se naši studenti onda nađu u nekom praznom prostoru.

Diploma im neće biti validna u drugim zemljama, a neće im automatski biti važeća ni u Srbiji (dok je nostrifikuju). Ponovo se vraćamo na isto. Zar onda ne bi bilo bolje da se ti programi akredituju prema našim standardima i da onda naši mladi dobiju diplomu koja će biti automatski priznata bar u Srbiji.

Pored toga, postavlja se i pitanje zašto će Vlada omogućiti stranim fakultetima sa kojima je potpisala sporazum da dobiju budžetske studente, a da istovremeno to pravo ne omogućava našim privatnim fakultetima koji su akreditovani prema istim standardima kao svi drugi fakulteti u Srbiji. Ovo pitanje postaje još važnije ako pretpostavimo da će ove izmene u Srbiju da dovedu ne kvalitetne strane programe, nego one koji će biti slabiji od onih koje već imamo.

Sve navedeno ukazuje da će ovim izmenama Zakona postojeća „napredna“ vlast unazaditi visoko obrazovanje. I da se pre radi o još jednoj nadstrešnici koju Vlast gradi, ovog puta iznad visokog obrazovanja.

Autor je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.