Najbolji učenik ratnog zločinca

Otvorite oči i videćete da je neustavni vladar Srbije Aleksandar Vučić priredio građanima još jednu političku predstavu kupleraj demokratije u Skupštini Srbije koju je on, uvodeći starlete i kafe-kuvarice u poslaničke klupe, pretvorio u pravi kupleraj, koji odlučuje o sudbini države.

Guslalo se satima o nemačko-francuskom predlogu za rešenje statusa Kosova, koji je on prihvatio, a da nikog nije obavestio šta stoji u tom predlogu. Ispred zgrade šačica stranačkih pristalica iz partija koje i on preko nereformisane Udbe uveo u parlament da bi glumili opoziciju, negodovala je lažno optužujući svog tvorca da je izdajnik.

Zašto je to što radi budući kralj smetlišta srpske istorije kao najveći politički lažov ove zemlje kupleraj, fingiranje i simuliranje demokratije?

Zato što je pre samo nekoliko meseci kada mu je dostavljen Makronov i Šolcov plan rešenja kosovskog pitanja, ne hajući za Ustav Srbije po kome i unutrašnju i spoljnu politiku vodi Vlada, decidirano izjavio, citiram: „Ja sam predsednik Republike Srbije i donosiću odluke u skladu sa interesima Republike Srbije. Baš me briga i za zapadne ambasade i za istočne ambasade, baš me briga i za Amerikance i za Ruse, za Evropljane i za sve ostale.

Donosiću odluke u skladu sa interesima Republike Srbije. makar sam na svetu ostao, izabran sam i ovih pet godina ću tako da donosim odluke u korist Srbije i njenih građana. Živela Srbija.“

Tako dakle govori čovek koji se dva puta zakleo na Ustav u kome piše da su njegova predsednička ovlašćenja samo protokolarna i da je Srbija država zasnovana na vladavini prava, socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, kao i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

I šta onda znači kad bivši huligan na mestu predsednika kaže da će sam odlučivati u ime Srbije. To znači da on ne priznaje Ustav na koji se zakleo i ovom prošlonedeljnom predstavom u i oko parlamenta želi da zabašuri tu evidentnu činjenicu.

Ova njegova izjava dokazuje crno na belo, suspenziju najvišeg pravnog akta. A praktičnim suspendovanjem Ustava, on nije samo uništio društveno političko uređenje zemlje i demokratiju, već je Srbe u Srbiji pretvorio u taoce svoje kriminogene vlasti. Jer kad se uništi država, onda preti nestanak cele nacije.

A što se Kosova tiče „guslarska“ istorija Srbije koja se ne zasniva na činjenicama već na uverenjima odnosno na verovanju da je knez Lazar Hrebeljanović, u boju na Kosovu 1389. izabrao „carstvo nebesko“ da bi Kosovo postalo „sveta srpska zemlja“.

To verovanje je evoluiralo u tvrdnju da su Srbi „nebeski narod“. Zato je valjda zemaljski knez Lazar unapređen u „nebeskog cara“. Tačno šest vekova posle te za Srbe „istorijske“ a za čitav svet beznačajne bitke, na tom mestu, predsednik Saveza komunista Srbije Slobodan Milošević postaje novi srpski vožd.

On je pred miionskim auditorijumom najavio razbijanje velike Jugoslavije u kojoj su svi Srbi živeli u jednoj državi, rečima: „Ponovo je Srbija pred odlučnim bitkama. Za sada nisu oružane ali ni one nisu isključene.“

Na kraju te 1989. ruši se Berlinski zid kao simbol podele sveta. Komunizam kao sistem pada svuda pa i u Jugoslaviji, samo Miloševićeva vlast u Srbiji ostaje jer on izjavljuje: „Komunisti su krvlju došli na vlast, krvlju će je i braniti.“

Ta izjava otkriva pravu pozadinu rata i raspada Jugoslavije. Nije se dakle ratovalo zbog ugroženosti Srba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, već zbog odbrane vlasti i pljačke državne i društvene imovine.

Odbrana srpstva bila je paravan iza koga se odvijalo nacionalističko i šovinističko širenje mržnje i bratoubilački pljačkaški rat neviđenih razmera.

Poslednja Miloševićeva izgubljena bitka zvala se Kosovo. Naime, najveći politički zlikovac u srpskoj istoriji, u nameri da na Kosovu naseli Srbe iz Kninske krajine, ubio je na desetine, a proterao i opljačkao na stotine hiljada kosovskih Albanaca.

Čak je na pretnju međunarodne zajednice da će ako ne zaustavi progon Albanaca, Srbija biti bombardovana, decidirano rekao: „Bombardujte“. Bilo je to prvo bombardovanje jedne evropske zemlje posle Drugog svetskog rata. Potpisom kapitulacije u Kumanovu, kolokvijalno nazvanom Rezolucija UN 1244, Srbija ostaje bez te kako kažu „Svete srpske zemlje“.

Od devedesetih godina prošlog veka dakle, politički ciklon koji čine lažni političari i lažni nacionalisti, pustoši Srbiju. U samom srcu tog ciklona danas, nalazi se bivši huligan po imenu Aleksandar Vučić. Nikakvu ideologiju niti politički program on i njegovo udruženje zvano SNS nemaju.

Mitovi iz prošlosti, pa i taj o Kosovu kao svetoj srpskoj zemlji, služe samo da ne razmišljamo o sadašnjosti u kojoj se Srbija prazni i nestaje a Kosovo će ostati tu gde jeste. Njegova vlast je do kraja pocepala društvo i uništila same temelje društvenog i državnog života.

Uz pomoć tzv. Službe i Crkve, taj apostol praznine, spaja ekstremne levičare i desničare, republikance i monarhiste, četnike i partizane, samo da bi ostao na vlasti. On se ruga svima koji znaju da je važno biti a ne kupiti i da se klasa ne kupuje već se klasa postaje.

Za njega je Kosovo moneta za potkusurivanje sa Rusima i međunarodnom zajednicom.

A u stvarnosti Kosovo je nezavisna država i to će i ostati, priznali to Aleksandar Vučić i njegovo mafijaško udruženje zvano SNS ili ne. Srbija će početi ponovo ovozemaljski život tek kada ukloni sa vlasti šljam i ološe koje predvodi najbolji učenik ratnog zločinca Hulje Šešelja.

Autor je novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.