Najezda Kineza na podzemno blago Beograda

Ovo je poziv da se zabrani projekat i izgradnja trospratne podzemne garaže na Studentskom trgu.

Neodgovorni, nekompetentni i bahati upravljači Beograda nedavno su doneli odluku da se četiri podzemne garaže u centralnoj zoni Beograda dodele dvema kineskim firmama sa pravom na koncesiju za projektovanje, finansiranje, izgradnju, upravljanje i održavanje. Među njima je i garaža na prostoru sadašnje trolejbuske i autobuske okretnice između Kapetan Mišinog zdanja i Studentskog parka koji predstavlja poslednje mesto na kome se još uvek mogu očekivati znatni dobro očuvani ostaci rimskog Singidunuma – civilnog naselja i vojnog logora starih 2000 godina. Upravo na ovom mestu, u najužem centru Beograda, evidentirana je velika koncentracija rimskih građevina i čitava ova zona arheološkog nalazišta je proglašena za kulturno dobro antičkog Singidunuma. Sudeći prema starim gravirama čitav ovaj prostor stotinama godina u nazad nije bio korišćen za gradnju zgrada sa dubokim temeljima pa se može smatrati jednom od retkih lokacija na kojoj se sa velikom sigurnošću mogu očekivati znatni dobro očuvani ostaci iz perioda Rimskog Carstva.

Kako sada stvari stoje, ova lokacija se kao i mnoge druge centralne zone glavnog grada tretiraju kao prvorazredni PLEN gradskih vlasti pa je kao takva ponuđena kineskim firmama da uskoro krenu u pohod svojim grdosijama od građevinskih mašina za kopanje i razbijanje.

Ovakav VANDALIZAM sam zaslužuje poseban masovni ulični protest građana Beograda.

Ovakav vandalizam se mora sprečiti i naložiti gradskim službenicima da se pre početka bilo kakvog planiranja i izgradnje, moraju obaviti neophodna obimna ZAŠTITNA ARHEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA na celoj površini planiranoj za izgradnju podzemne garaže nakon kojih je moguće definisati konzervatorske uslove kojih se budući investitori moraju pridržavati i poštovati jer ih obavezuje Zakon o kulturnim dobrima.

Da se ovako postupi sa ovom lokacijom, pre svih je odgovorna Država Srbija koja je titular svog našeg arheološkog blaga. Za sprovođenje odredaba pomenutog zakona vodi brigu i odgovara nadležna institucija zaštite kulturnih dobara što u ovom slučaju znači – Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Oni koji donose odluke u ovom gradu moraju shvatiti da sve što će se u buduće preduzimati sa prostorom Studentskog trga mora obavljati uz punu svest da se radi o civilizacijskom dragulju od velikog javnog interesa – o pravom identitetu Beograda koji potvrđuje činjenicu da je Beograd jedan od najstarijih kontinuirano nastanjenih gradova Evrope – hiljadama godina.

Znači da se mora uraditi arheološko istraživanje, konzervacija i adekvatna prezentacija na mestu gde je pronađeno – in situ – čitavog originalnog arheološkog nalazišta-otkrića i takvo sačuva kao neprocenjiva vrednost koja pripada svim građanima Beograda i Srbije. Tako će Beograd dobiti prvorazrednu turističku atrakciju koja će privlačiti prave turiste iz čitavog sveta umesto petorazrednih turista iz Bugarske i ko zna odakle zarad čijeg ukusa se od Beograda pravi estradno vašarište na sramotu njegovih pristojnih građana.

Međutim postoji opravdana bojazan da će i ovaj ovako važan lokalitet sa arheološkim nasleđem neprocenjive vrednosti završiti na đubrištu kao što su završile rimske građevine Singidunuma otkrivene u Rajićevoj ulici i ulici Tadeuša Košćuškog.

Ova dva poražavajuća primera otkrivaju razmere nebrige gradskih vlasti prema vrednostima koje su im date na brigu i čuvanje.

Beograd još uvek čeka da rimski Singidunum dobije verifikaciju UNESCO-a a pritom nemilice uništava sve do sada otkrivene delove Singidunuma izlazeći na taj način u susret sebičnim željama stranih investitora.

Do sada – što se tiče Singidunuma – na mestu gde su otkriveni – in situ – sačuvani su samo temelji bedema koji se mogu videti u tzv. Rimskoj dvorani u podzemlju biblioteke grada.

Kada je 1998. raspisan konkurs za Rajićevu ulicu, jedan od najvažnijih uslova budućim učesnicima konkursa je bio da ukoliko se na toj lokaciji pronađe značajno arheološko nalazište rimskog Singidunuma – ono se mora konzervirati i sačuvati na mestu gde je pronađeno i tako u ORIGINALU INKORPORIRA u prostor novog objekta koji se gradi.

To je bila obaveza i projektanata i investitora.

Na tom mestu nađeno je pravo arheološko blago a onda zarad jedne višespratne garaže – sve polomljeno i BAČENO NA ĐUBRIŠTE.

Pronađen je rov oko rimskog vojnog utvrđenja-kastruma- IV Flavijeve legije koja je tu u Singidunumu stolovala i čuvala civilno naselje. Pronađeno je 35 metara izvanredno očuvane trase antičke ulice širine skoro 5 metara popločane velikim kamenim pločama i to u originalnom sklopu visine 1.40 metara i portikom sa obe strane koji je služio kao pešačka staza. Pronađen je deo Rimskog trga popločan kamenom u površini od nekoliko stotina kvadratnih metara. Ništa od svega toga nije sačuvano na mestu gde je pronađeno već je nekoliko kamenih ploča preneto i posađeno ispod stakla na mestu glavnog ulaza u Shopping centar iz Knez Mihajlove ulice što predstavlja sramotnu repliku impresivnih originalnih nalaza. Sramota i za izraelskog investitora i za srpske arhitekte i za beogradske arheologe.

Sličnu sudbinu doživele su i rimske građevine duž ulice Tadeuša Košćuškog prilikom rekonstrukcije tramvajskih šina. Tu su pronađeni ostaci rimskog vojnog logora u dužini od 300 metara – levo i desno od pešačkog prelaza koji spaja Knez Mihajlovu ulicu sa Kalemegdanskim parkom. I ovo arheološko blago rimskog Singidunuma razbijeno je teškim mašinama i definitivno oštećeno ukopavanjem novih ogromnih betonskih nosača tramvajskih šina. A čitav taj široki ulični profil omogućavao je da se smisleno sačuva i arheološko nalazište i zadovolje tehnički uslovi za prolazak tramvajskih šina – samo da je bilo dovoljno političke volje i profesionalne etike.

Uz ovako drastične primere pravog vandalizma, nebrige i neznanja ne treba ni govoriti o tome šta je sve od arheologije nađeno, razbijeno i bačeno prilikom iskopavanja besmislenih podzemnih kontejnera u široj zoni oko Kalemegdanskog parka.

Ni jedan od svih ovih vrednih arheoloških otkrića do sada nisu publikovani i na taj način dati na uvid javnosti.

Tako Beograd umesto da se strateški razvija i postaje sve lepši, sadržajniji i konformniji grad za život – on postaje MUČILIŠTE za svoje žitelje jer aktuelna gradska vlast ne rešava nijedan kapitalni problem već se zabavlja urbanom estradom trošeći grdan narodni novac na razno razne urbane besmislice praveći od našeg glavnog grada -VAŠARIŠTE.

Ne znam na kog Boga i kada su se građani Beograda bacali kamenjem da imaju ovakvog gradonačelnika i ovakvog glavnog urbanistu čiji je jedini posao da se ne mešaju u svoj posao a i da se mešaju – ne bi znali da ga rade kako treba.

Apelujem na devojke i mladiće koji organizuju subotnje proteste građana, da u listu svojih zahteva nakaradnim vladarima uvrste i zahtev da se projekat podzemne garaže na Studentskom trgu hitno zaustavi sve dok se ne izvrše neophodna opsežna arheološka istraživanja u vremenu koje je za to potrebno i tako spreči još jedan civilizacijski incident sličan onom koji se dešava u Savskom amfiteatru.

Autor je arhitekta