U utorak, 5. novembra, u prepunoj sali beogradske Kuće kulture održana je osnivačka skupština Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti, već poznate po akronimu MASA, odnosno Masa.
Taj skup je bio rezultat predanog višemesečnog rada grupe relativno mladih, ali već afirmisanih naučnih radnika koji su činili Inicijativni, a zatim Koordinacioni odbor. Iz operativnih razloga, svi članovi Koordinacionog odbora bili su iz Beograda, ali su konsultovani i skupštini su prisustvovali predstavnici Univerziteta u Novom Sadu i Nišu.
Za predsednicu Mase izabrana je Galjina Ognjanov, redovna profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (UB), a razloge osnivanja Mreže, njenu misiju, principe rada i planirane aktivnosti prethodno su, pored nove predsednice, obrazložili Gazela Pudar Draško (Institut za filozofiju i društvenu teoriju), Đorđe Pavićević (Fakultet političkih nauka), Dalibor Petrović (Saobraćajni fakultet) i Jelena Vasiljević (Institut za filozofiju i društvenu teoriju).
Neposredan povod, koji je ubrzao pripreme za udruživanje članova akademske zajednice, predstavljao je pritisak vlasti na rektorku UB Ivanku Popović i njene saradnike, pre svega Danijela Sinanija, kao i prostački i, bez preterivanja bi se moglo reći, bezuman (za sada, srećom, još uvek samo verbalni) progon Milojka Arsića, Jove Bakića, Gorana Markovića, Danice Popović, Ognjena Radonjića, Dubravke Stojanović, Olivera Toškovića i drugih uglednih poslenika naše nauke i kulture.
Posebnu analizu zahtevao bi taj sinhronizovani udar političara i režimskih medija uz pozadinsku podršku domaćih (cinično bi zvučalo: naših) otuđenih tajnih službi. Kada se čuju narodni poslanici i njihov pogani jezik, neodoljivo se nameće sećanje na poemu Maksima Gorkog o zmiji i sokolu.
Moguće je da ti skupštinski nesrećnici iz svojih prizemnih perspektiva zaista ne naslućuju nebeske intelektualne domete i veličinu pojedinaca na koje su se ostrvili, ali skučenost vidika ne opravdava njihovo sramno i mučko ponašanje.
Istorijski su odgovorni što su svoju moralnu i svaku drugu ništavnost nametnuli kao merilo vrednosti. (Dopuštam da nekoliko prethodnih kvalifikacija ne zvuče parnasovski, ali teško da postoji drugi način da se dopre do atlagićevskog taloga, iz kojeg se moćnici jošte kako gicnu na poruke iz „neprijateljskog“ Danasa.).
Vratimo se sada Mreži, odnosno Masi. Skupštinski i medijski poziv na lov časnih naučnika i umetnika jeste bio povod koji je samo pospešio stvaranje Mase, ali su uzroci bili dublji. Još polovinom septembra inicijativa za udruživanjem objašnjavana je sveopštim urušavanjem institucija u Srbiji i izostalom reakcijom akademske zajednice da na zlo reaguje „solidarno i snažnim glasom“.
Moguće je da ta ocena zvuči dramatično, ali pokušajmo da je argumentujemo.
Za poslednjih 75 godina UB je proživljavao teške trenutke (drugi univerziteti u Srbiji nastajali su kasnije). Odmah posle oslobođenja, neki naučni radnici su proglašeni narodnim neprijateljima, drugi su 3-4 godine kasnije poslati na Goli otok, a treći su stradali u periodu 1968-74, tj. između studentske pobune i donošenja Ustava SFRJ.
Nema, naravno, opravdanja za sva ili skoro sva ta udaljavanja sa UB, hapšenja, pa i gubljenja glave, ali se radilo o selektivnim udarima na stvarne ili umišljene ideološke protivnike, dok gro naučnih radnika nije bio direktno ugrožen. Štaviše, tadašnjem režimu bilo je stalo do afirmacije nauke i kulture, pa su u doba najvećih oskudica profesori univerziteta i ugledni umetnici snabdevani u privilegovanim „diplomatskim magazinima“.
Kvalitativna razlika nastala je 1998. godine usvajanjem zloglasnog Zakona o univerzitetu. NJime je ukinuta autonomija visokoškolskih ustanova, što je potez bez presedana u savremenoj evropskoj, a uz po koji redak izuzetak, i u svetskoj praksi. Za taj anticivilizacijski čin „zaslužni“ su isti ljudi koji i danas ponižavaju i spremaju se da potpuno sputaju akademsku zajednicu u Srbiji.
Ni važeći Zakon o univerzitetu iz 2017. nije u duhu vremena i demokratskih tradicija. Nametanje članova Upravnih odbora i čelnika naučnih ustanova sa širokim ovlašćenjima, a protiv volje kolektiva, samo je jedan pokazatelj tamnih oblaka nadvijenih nad univerzitetima Srbije.
Upravo zato nastala je Masa, kao organizovani vid otpora političkim pritiscima i ucenama, oličenim u zadiranju u izbor rukovodstava akademskih ustanova, pretnji slobodi izražavanja njihovih poslenika i, samim tim, prenebregavanju autonomije univerziteta. Uz to, dobrim delom je onemogućeno pravo intelektualne elite (da, upravo tako, vratimo toj sintagmi zasluženo poštovanje) da preuzme svoj deo odgovornosti za stvaranje bogatijeg, pravednijeg i humanijeg društva.
Ta, sama po sebi prirodna težnja naučnika i umetnika da pomognu svojoj zemlji uporno se ignoriše, jer se postojeći režim, sa svojim nakaradnim sistemom vrednosti, tlačenjem već skoro sasvim ugušenih institucija i svakom drugom iskošenošću u odnosu na normalnost, postavlja kao prirodni neprijatelj intelektualnosti i, šire gledano, zdrave duhovne nadgradnje.
Iz datih okolnosti proističe misija Mase – udruživanje pripadnika akademske zajednice radi zaštite kako ugroženih pojedinaca, tako i mesta nauke i umetnosti u društvu, održavanje i jačanje stručnih i etičkih standarda u sopstvenim redovima, te uspostavljanje kontakata sa organima vlasti radi opšteg dobra.
Definisano je šest principa delovanja: 1. autonomija; 2. čestitost; 3. solidarnost; 4. sloboda kritičkog mišljenja; 5. javnost i transparentnost, i 6. društvena odgovornost.
Ovi principi određuju i pravce aktivnosti. Pratiće se i nadzirati otvorenost delovanja vlasti i akademskih ustanova u pogledu sprovođenja proklamovanih politika i programa vezanih za univerzitetsku sredinu, ali će se i aktivno pripremati i popularisati predlozi javnih politika usmerenih ka neometanim i kvalitetnim redovnim akademskim aktivnostima.
S obzirom na okolnosti, naglašena je potreba za pružanjem podrške pojedincima, grupama i institucijama, bilo da su im akademske slobode ugrožene spoljnim uticajima, bilo da su žrtve pritisaka u sopstvenoj sredini. Mreža će takođe učestvovati u javnim raspravama o zakonskim, podzakonskim i strateškim dokumentima iz svih oblasti za koje može i treba da pruži naučno-stručni doprinos, a posebno na području nauke, umetnosti i obrazovanja.
Uz to, pokretaće i usmeravati raspravu o svim društvenim problemima značajnim za narod i državu.
Vlast bi morala da se raduje prilici da se osloni na tako kompetentnog, dobronamernog i politički nekonkurentnog partnera. Već narednih sedmica i meseci postaće jasno da li joj je više stalo do sopstvenog ili do opšte društvenog interesa.
Autor je predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
